А. Мухторов, У. Санак. Улов узбек адабий тили



Download 351,43 Kb.
bet26/33
Sana24.02.2022
Hajmi351,43 Kb.
#225210
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   33
Bog'liq
unlocked-c76f6333355ae508006cd7e1be58466b

Борадур эрди шакли утган замой давом феъли маъ- ноеида (борар э(р)ди) дулланади: Бир панжшанба куни алар хизматида Гозургоддин дайтиб келадур эр- ди. Бяр кун фадир алар хизматида эрдим. Анварий дасойиди бобида суз утадур эрди. Яна бир кун фадир алар хизматида борадур эрдим.
-мод аффиксли даракат номйнинг булишсиз шак- ли куп учрайди: ..; ул дилронни тилга келтурмамод ва оризга олмамод ва ул кишяга мяннат дуймамод да анинг гозига солмамод. Оз демори носид ва демамори муслид. Хобилга тарбият дилмамод зулмдур.
Навоий асарларида -турган (-туррон // дурган) аф- фикси ордали ясалган янги сифатдошлар дулланади: Хушгуйким, сузни рифд ва мусово била айтрай, кунгул- га юз F3M келадургон булса, анинг сузидин дайтгай. Дари келиб, дузур била диладуррон ишларира машрул булурлар. ,
Бу аффикс аслида «тур мод» кумакчи феъли би­лан -ган -(ран) аффиксининг д^шилиб кетиши нати- жасида пайда булган, замой ва маъно жидатидан фард дилган сифатдош ясовчи—янги аффикс булиб, узбек - адабий тилида XIV—XV асрлардан бошлаб дулланади.
Бу шакл асосан анидловчилик вазифасида келади, да-
ракат ваг холат-белгининг нутк; суэланаётган пайтда юз бериб, ундан кейин з^ам давом этганлигини ифодалай* ди: сузум узалди ва адо диладурван мадсудим йирод колди. Фародд тилсимни очиб, дунёни курсататуррон жом- «и кулга келтургони. Каттик аздолимга йиглайдургон алии дема дуст. .
Навоий ва бошда шонрларнинг асарлари ордали $збек адабий тилига утган -тургач аффикси узо^ та- рихий тараздаёт жараёнида юз берган узгаришлар на- тижасида -дигак шаклига келиб ^олади {чогиштиринг: -турган // -турган > -дурган // Дурган >) -тирган // тир- ран > -диргак // -дирган > -диган If диган. Бу шакл келишик ва эгалик аффиксларини олиб, тур ли вазифа- ларда келади: ... алар хизматига борадургонда, ери азизим Шайхим Су^айли йулда йулу^ти, даён бора- дурганни билгач! зсамрод булди. Кунгулга юз гам ке- ладургон булса, анингсузидин дайтгай:
• Чурук сунгакларим улкан цуюн аро хошок,
-Бошинга эвлурадурган таним губори била.
Навоий асарларида табуг, камуг, ёвуд, тамуг, осиг, ариг, билид, тегру, утру, укта (бедуда суз), тануг, улус, илик, чопдун, усрук, ушоГ, эв, иккинч, учунн, арит- мод, аёдчи каби эскк щакллар, лугавий бирликлар дам анча кенг дулланган:—Бир-икки кун мунда турдик (турсин). Виз микдоре мулодаза дилади.
Лига тегруким, К^айдубоди гузии Жадон мулкига булди маснаднишин.
НАВОИЙ АСАРЛАРИДА- Б ОШ ДА ТИЛЛАРНИНГ . г УНСУРЛАРИ
Навоий узининг-бутун адабий ва ижтимоий-сиёсий фаолиятй давомида она тилида катга адабиёт, фррс- . тожик тили билан мусобада дила. оладиган даражада юксак.бадиий асарлар яратиш, турк-узбек тилини ри- вожлантириш, унинг бой имкониятларини очиб бериш учуй тинмай даракат дилди. У «говори» баён услуби талабларидан келиб чиддан долда араб ва форс-тожйк тиллари унсурларидан, айнидса, лугат бойлигидан, шунингдек грамматик щакллари, бадиий тасвир восита- ларидан -кенг фойдаланди ва узбек адабий тилини бо- _ йитди.
Юдорида эслатиб ^тилганидек, Навоий уз асарлари-

УЗБЕК АДАБИЙ ТИЛИ ТАРИХИ 1
адыг (ярамас, ёмон), бошдаларида эса дайда,дой, айы» ' тзрзкда д^лланади. . 37
во 60

•; На вой й ижодида араб. тили мухнм урин тутади.
Щуни эслатиш кифояки, Навоий аеарларииинг купчи- .лнги арабча ном билан, суз ва иборалар билан атала- ди: «Хазбйин-ул маоний», «Наводир-уш лиабоб», «J^aft- ijMiT-ул аброр», «Лисон-уч тайр», ^Мажолис-ун нафо- ,йис», «Арбаин», «Мезон-ул авзон», «Мах;буб-ул цулуб» .каби. -" ■ . -' . ...
Навоий асарларида жуда куп^с^злар, луравий бир- диклардан ташкарн, куплаб арабий иборалар, бирик- ' малар ва ало^ида гаплйр кенг ишлатилган; холло^-ул маоний — маънолар яратувчиси, шайх-ул машойих—- Шайхлар шайхй, айн-ул х,аёт— .^аёт чаш м а од, бахр-' ун нажот — ^утулиш деНгизи, алас-сабия — баб-баробар, ас-саёхату бил ^улуби — саё\ат дил . билан будади, до­ма ^аётуху — улннг умри ‘узок; булсин, каш шамси -нисфан-на^ор — кун уртасн пешин куёшидек каби. На-., воий бундай арабий иборава бирикмалардан турлича: услубий мадсадлйрда самарали фойдаланади.
. Навоий асарларида араб тиЛига хос ^атор грам­матик шакллар ^ам учрайди. Жумладан, отларда куп- Аикнинг ^уйидаги адабий шакллари дуллапади:
1. —айн аффикси ор^али ясалган жуфт куплик
шакли: фид дорайн -г йкки дунёда, дуррату айнин ли -— иккимизнинг кузимиз нури, лугатайн (Мухока- мат-ул лугатайн) —икки лугат му^окамаси, зулфайн— • :икки соч урими каби. . . .

Download 351,43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish