А к а д е м и я а. А. О р т и д о в



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

Каримов И. Л.
Хавфсизлик ва 
б ар к ар о р
гараккиёг 
йу-тп.;а 
Т. 
Ь .

Т 

У зб ек и стан . 1998. ~ 90-6.
41


2. Фукдролар хдётини ва мул кин и х,имоя кдлиш
ф ункциясини 
тулак,онли 
хдл 
кила 
олмаган давлат 
хусусий тадбиркорларни уз фаолиятларини нодавлат 
тузилмаларига таяниб амалга оширишга мажбур кдяиб 
куяди. Натижада бу ф аолият криминал туе олади ва 
охир окибатда иктисодий муносабатларнинг криминал- 
лашувига оли б келади.
3. МДХ 
давлатларининг 
икгисодиётида, 
айникса, 
бозор муносабатларига утиш даврида таш килий-ик- 
тисодий, 
ишлаб 
чикариш, 
м олия 
тузилмаларидаги 
мавжуд алокаларнинг узилиш и натижасида юзага келган 
хаотик хрлат бу мамлакатларда икгисодий ф аолиятнинг 
криминаллаш увини узига хос рагбатлантирувчи куч 
сифатида 
намоён 
булди 
ва 
хрзирда 
х,ам 
муайян 
таъсирини сакдаб колмокда.
4. Мамлакатларда амалга ош ирилаётган иктисодий 
сиёсатнинг изчил эмаслиги, бу сиёсат йуналиш ларини 
башорат кдли ш ни нг мураккаблиги сабабли капитал- 
ларни давлат назорати 
остидан 
у 
назорат кандай 
булиш идан катъи назар, «с и з и л и б » утиб кетиши учун 
Кулай шароит тугилади. У з навбатида, бу сиёсатдаги 
чора-тадбирлар капиталларни ишлаб чикариш сох,аси- 
дан муомала сох,асига «тор ти ли ш и н и » рагбатлантиради. 
Сабаби, муомала сох,аси ишааб чикариш тармогига 
нисбатан 
бир 
неча баробар 
ен ги л ва 
куп 
фойда 
келтиради. Бу даромад (ф ойда)ларни хуфёна фаолиятга 
жалб килиш , уларнинг микдорини купайтириш, назо- 
ратдан яшириш иктисодий ва сиёсий бекарор вазият- 
ларда осонлаш ади. Натижада муомала сох,асида жам- 
гарилган 
капитал 
ишлаб 
чикариш 
со^асига 
жалб 
килинмай, 
узининг 
криминал 
хусусиятини 
сакдаб 
колиш га ёки хорижга «ч и к и б » кетишга \аракат килади.
Янги давлат тизим ининг шаклланишидаги номута- 
носибликлар, иктисодий-иж тимоий сиёсатдаги камчи- 
ликлар \ам иктисодиёт криминаллаш увининг ом и л-
42


ларидан бири булиб цолмокда. Бу йуналиш даги унинг 
таъсири куиидаги холатларда намоён булмокда:
1) иктисодий х,аётда давлатнинг фаол агент сифа- 
тидаги ах,амиятини «б о зо р кучларининг эркин уй и н и » 
деб номланган сохта илмий назария асосида пасай- 
тириш, мохиятан, криминал иктисодий ф аолият учун 
йул очиб берди. Давлатга хокимиятни кайтариш, давлат 
органлари мавкеини янада оширишга к,аратилган чора- 
лар. афсуски, амалга ошмаяпти, улар кучли тусик,к,а, 
короупцияга йуликкан лавозимдаги ш ахсларнинг к,ар- 
шилигига учрамокда;
2) криминоген холатни юзага келтирувчи иктисодий 
механизмни 
тартибга 
солувчи 
к,арорларнинг 
цабул 
цилиниш и 
(масалан, 
конвертациянинг тулик, 
йул га 
куйилмаганлиги, ривожланган мамлакатларнинг крнун 
чик,арувчи органлари томонидан як.ин ун йилликда 
Кабул килинган конунларни >тиш даврида булган М Д Х
мамлакатларида андоза сифатида кабул килиш , яъни 
иктисодий, хуКУКИн маконнинг тулаконли ривожланма- 
ганлигини 
инобатга 
олм аслик 
криминоген 
холатни 
янада кучайтириши);
3) иктисодий 
исло\огларнинг 
хукукий 
базасини 
яратишдаги камчиликлар (масалан, хусусийлаштириш 
жараёнининг хукукий базасини яратишда бир катор 
камчиликларнинг мавжудлиги);
4) иктисодий 
фаолиятни 
тартибга 
солувчи 
кабул 
Килинаётган 
меъёрий 
хужжатлар 
па 
уларни амалга 
ош ириш нинг таш килий-техник базаси уртасидаги но- 
мутаносиблик.
5) Бундам холатнинг мавжудлиги тадбиркорни фаоли- 
ятининг бош иданок коидани бузувчи .уодатга солиб 
КУЯДИ, бу эса, уз навбатида, уни «талаих» объектига 
айлантиради, иккинчи томондан белгиланган тартиб- 
ларни бузганлиги учун ж азоланмаслик холатини юзага 
келтиради. Биринчи ва иккинчи холат хам иктисодий 
фао 
1ИЯТНИНГ 
криминаллашувига олиб келади;
43


6) иктисодий 
жиноятчиликка 
карши 
курашни 
сусайтиришда била туриб «хуф ёна капитални» икти- 
содий ислохотларнинг ресурс базаси сифатида фой- 
дгшанишда намоён булади. 
Бундай сиёсат юргазиш 
борасида му\им бир ,\олат инобатга олинмайди, яъни 
хуфёна иктисодиёт уз ф аолиятини бошдан криминал 
ишларга 
кул 
урадиган, 
бундай 
фаолиятдан 
чучимайдиган тадбиркорлар типини юзага келтиради.
7) ахрлининг 
мулкий табакаланиши 
хамда 
унинг 
аксарият 
к,исми 
(айн икс а, 
ёш лар)н ин г 
ижтимоий, 
роявий, мафкуравий йуналиш ларини йукотишларига. 
факат «истеъм олчи нин г роясига» буйсунувчи, бойликка 
хирс куйган одамларга айлантириб куйишида намоён 
булади.
Иктисодий тизим криминаллаш увининг натижаси 
сифатида 
давлат 
иктисодий 
сиёсатининг 
криминал 
тизимларнинг иктисодий манфаатларига карам булиб 
Колишида 
намоён 
булаётган 
м ой иллик ни
эътироф 
этмасдан булмайди. Бу м ойи лли к н ин г намоён булиш и 
иш лаб чикариш нинг модций-техника базасини и слох 
Килишга, замонавий технотузилманинг ш акилланиш ига 
тускинлик килади ва жамият учун сгигбий ижтимоий- 
сиёсий окибатларни келтириб чикаради.
Ш ундай килиб, хуфёна иктисодиётга жамиятга ва 
унинг аъзоларига зарар етказувчи, мехнатсиз даромад 
олиш имконини тупифадиган фаолият турлари киради. 
Куриниб 
турибдики, 
хуфёна 
иктисодиётнинг 
икки 
хусусияти—салбий, ноконуний фаолият ва мехнатсиз 
даромад узаро богланган. У з турмуш тарзини зиён 
фаолият, масалан, порнографик бизнес ёки кераксиз 
махсулотни 
иш лаб 
чикариш 
воситасида таъминлаш 
амалда 
мехнатсиз даромад олиш ни билдиради. 
Ва, 
аксинча, мехнатсиз даромад олиш фаолиятсизлик ёки 
салбий 
фаолият 
натижасида 
бойликка 
эга 
булиш
демакдир.
44


Хуфена иктисодиётнинг таърифи бизга нима беради? 
Уйлаймизки, у куп нарсани ойдинлаштиради.
Биринчидан,
и нсонларнинг куп коррали фаолиятида 
иктисоднинг 
иж обий 
ривожланишига 
туе кин лик 
Киладиган жамиятда сон -санокси з зиён етказадиган, 
хуфёна 
деформацияланган, 
ижтимоий 
хавфли 
иктисодиётни 
юзага 
келтирадиган 
сифатни 
алоэдда 
ажратишга имкон ту гд и ради. 
Бундай салбий томон- 
ларни аниклаш, уларни ихрталаш, бартараф кдаиш - 
жамиятнинг мухим функцияси, унинг ,\ар томонлама 
ривож ланиш ининг сузсиз шартидир.
И ккинчидан,
хуфёна иктисодиётга таклиф кил нн га и 
усулда ёндош иш уни хато ёки содда х,олда тушунишдан 
холи булиш га, унинг атрофида юзага келган купгина 
уйдирма фикрлардан озод булиш га имкон тувдиради. 
Бундай 
ёндошиш 
и нсонларнинг 
турли 
фойдали 
фаолияти, унга рухеат берилганми ёки йукми, летал ёки 
нолегал амалга ош ириладими, хисобга олинганм и ёки 
йукми, 
ундан 
кутьи 
назар, 
тан 
олиниш и 
ва 
рагбатлантирилиш и 
ло зи м ли ги н и
тушунишга 
имкон 
беради. У з навбатида. инсонга, жамиятга ва табиатга 
салбий таъсир этувчи ме.\натсиз даромад олиш . клйси 
со.\ада амалга ошишига к^рзмай. узгалар ,\исобига яшаш 
\оллари жазоланиш и. бундай иллатлар 
йукотилиши 
лозим.
Учинчидан,
хуфёна иктисодиётни жамиятдаги «рак 
усимтаси» сифатида, ижтимоий хавфли фаолият деб 
тушуниш, бу вокеликнинг спектрини аникдаш, ички 
тузилиш ини, уни юзага келтирувчи х,олатларни куриш 
Хамда унинг ш аклланиш и ва таркалиш ининг асосий 
сабаб ва механизмини очиш им конини тутдпради.
45



Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish