А к а д е м и я а. А. О р т и д о в


Даромаддарни солик, солишдан яшириш кенг тар-



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

Даромаддарни солик, солишдан яшириш кенг тар-
калган хуфёна вокрлик булиб юзага чикди. МДХ
мамлакатларида давлат секторидаги корхоналарнинг
унтадан-тук^иэтаси тахминан солик, инспекторларидан
барча ёки бир крем даромадларини яширадилар. Бунинг
натижасида катта х,ажмдаги пул маблаЕгсари давлат
бюджетига тушмайди.
Шу кунларда %ам давлат мулкини угирлаш (2001 
йилда Узбекистонда 2200 давлат корхонаси мавжуд 
булган) бюджетга катта хджмда зиён етказмокда. Бу 
угриликнинг 
узига 
хос 
томони 
шундаки, 
давлат 
мулкининг хусусий ва жамоа мулкига утказилиши 
бюрократии
аппаратни нок;онуний даромадлар олиш 
имкониятидан махрум кдлади, бюрократик аппарат реал 
^окимиятни йукртади. унинг кераксизлиги аён булиб 
крлади. Бундан келиб чщ адиган хулоса шуки, бошк^арув 
тизимини к;айта куриш долзарб масала булиб к;олади. 
Хусусийлаштириш 
жараёнвда 
нодавлат 
хужалик 
тузилмалари ташкил топишидан юк,ори, урта ва куйи 
бошкдрув 
бугинларидаги 
амалдорларнинг 
шахеий 
бойиш макрадида уринишлари булди. Охирги йилларда 
хуфёна тузилмалар шахеий мулк ва фук;аролцрнинг 
даромадларини 
(мамлакатнинг инвестиция имкони- 
ятлари асосларига путур етказадиган молиявий фириб- 
гарлик орк,али) фаол узлаштириш х,оллари купа иди.
Юк;орида санаб утилган криминал муносабатлар 
МДХ мамлакатларида хуфёна ик,тисолиётда \ал к^лувчи 
уринларни 
эгалламокда. 
Яна 
валюта, 
кимматбахр
30


Кргозлар, банк операциялари, нокрнуний кредитлар, 
электрон пуллар, сохта акциядорлик жамиятлари ва 
боища 
корхоналарни 
тузиш, 
ер 
ва 
ер 
ости 
бойликларини 
хусусийлаштириш, 
халцаро 
даражада 
фирибгарлик ва шу каби жиноятлар купайиб бораётга- 
нини алохида таъкидлаш лозим.
Утиш даврида ривожланаётган ва, шу жумладан, 
мдх 
мамлакатларида маъмурий-буйрук;бозлик тизими 
даврида шаклланган хуфёна ик^’исодиёт ёввойи, катщ- 
Тални 
бирламчи 
жамгариш 
даврида 
юзага 
келган 
Тадбиркорликка булган, номаданий усул ва методлардан 
фойдалаиадигаи тизимга айланди.
Юкррида куриб чикдлган хуфёна ик;тисодий му- 
носабатларнинг уч .манбаи ичида биринчисини (яъни 
«иккинчи 
иктисодиётни») 
и^тисодий 
жиноятларга 
Шартли равишда муайян изо^ билаи киритиш мумкин 
(гарчи манбадаги баъзи крнунбузарликлар Жиноят 
КЬдекси 
моддаларига 
тугри 
келса 
хам). 
Бозор 
муносабатлари ривожтаниши янги боскдчга кутаршта 
бориши билаи хуфёна шдгисодиёт таркибига кирувчи бу 
турдаги и^тисодий жиноятлар камайиб, 
минимумга 
йкднлашиб боради.
Ик^исодиётнинг иккинчи манбаи (норасмий ва 
£охта и^тисодий муиосабатлар) 
фак,ат аник;-равшан 
Йразли кдсд мавжуд жиноятларни иктисодий жи- 
Иоятларга киритишии так,озо этади.
Хуфёна икдисодиётнинг учинчи манбаида криминал 
муносабатлар 
кескин ажралиб туради, лекин улар 
жамиятнинг иктисодиётига бевосита тааллукди эмас ва 
том маънода ик,тисодий жиноятларга кирмайди. Талон- 
гарож, гаразли максадлардаги мансаб жиноятлари ва 
хУжалик юритиш 
со^асидаги жиноятлар 
и^тисодий 
жиноятлардир.
1
Реал хаётда хуфёна ик^исоДиётнинг барча манбалари 
бир-бири 
билан 
узвий, 
чамбарчас 
боглангаии 
ва 
ХУжалик 
жараёнлари 
хусусидаги 
ахборотларнинг
31


Хакк°нийлитини 
аниклаш 
буйича 
махсус 
текширув 
мегодларини билмай туриб уларни чегаралаш мумкин 
эмас. 
А м м о, 
шак-шубхасиз, 
хуфёна 
иктисодиёт 
ицтисодий 
ж иноятчиликнинг 
асоси, 
уни 
«с\ториб» 
турувчи базадир.
У 
муайян 
инсонлар 
гурухининг 
(к ла н лар н и н п
Хаётий фаолиятини таъминлайди. ахолининг тор дои- 
радаги кисми эхтиёжларини к,ондиради. Бутун дунёда 
хуфёна 
икдисодиётга 
нисбатан 
салбий 
муносабат, 
царашлар 
(эн г 
аввало, 
криминал 
куриниш ларига) 
ш аклланган. унга к,арши барча мамлакатларда аёвсиз 
кураш 
олиб 
борилмокда. 
Айни 
пайтда. 
хуфёна 
иктисодиёт икдисодий тизим нинг бир к,исми сифатида 
намоён булмокда, усиз тизим узини такрор ишлаб 
чикара олмайди. Бозор муносабатларига утити даврида 
МДХ 
мамлакатларида юк,ори хуфёна (э н г аввало, юкори 
даражада 
криминаллаш ган) 
икдисодий 
муносабатлар 
тизими ш аю иана бош лади ва у бир к,атор хусусиятлари 
билан тавсифланади.

Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish