Qidiruv: ТЕМУР

Глава 4  Распределенные  системы  на  базе  “Грид”  и    “Облачной”
- Kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi muxammad al-xorazmiy nomidagi toshkent axborot texnologiyalari universiteti
 “Barkamol  avlod  yili”  Davlat  Dasturi.  –  T.,  2010  //  Norma.  Информационно – поисковые системы.  17
- Oliy va о„rta maxsus ta‟lim vazirligi nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti
Марказий нерв системаси
- Орқа мия: топографияси, ташқи тузилиши, ўровчи пардалар
Глава 5.  Концепция  теории  брендинга  в  системе  инновационного
- Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti ergashxodjaeva sh. D. Innovatsion
  Темирбетон конструкциялар
-
Тема "Мой любимый праздник" (My favourite holiday)
- Здоровый образ жизни
автоматическая система кадастровой картографии
- Texnologiyasini amalga oshiruvchi kadastr kartografiyasining avtomatlashgan sistemasi
Педагогическая аннотация к кейсу на тему
- 1-mavzu. Sanoat korxonalarida ishlab chiыarishni tashkil etish faning predmeti va vazifalari. Topshiriqlar 1-Masala
Бетон ва темир-бетон архитектурада
- O'zbekiston respublikasi oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi namangan muhandislik-pedagogika instituti
«математика ва информатика ўқитиш
- Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti hisoblash usullari
РЕФЕРАТ Тема: Демократия зеркало духовности
- Ўзбeкистон рeспубликаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги
В беге – это вариант техники передачи мяча, который характеризуется тем, что игрок выполняет основное движение в момент непрерывного перемещения по площадке
- O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus talim vazirligi
Қўшимча адабиёт лар Иқтисодий таълимотлар тарихи. Т., Тдиу, 1992 (1-мавзу). Иқтисодий таълимотлар тарихи. Т., Фан, 1997. 446 б.(1,2 -боблар 72-76 бетлар). Юсуф Хос Хожиб. қутадғу билиг. Т., Фан, 1991. Темур тузуклариҚўшимча адабиёт лар Иқтисодий таълимотлар тарихи. Т., Тдиу, 1992 (1-мавзу). Иқтисодий таълимотлар тарихи. Т., Фан, 1997. 446 б.(1,2 -боблар 72-76 бетлар). Юсуф Хос Хожиб. қутадғу билиг. Т., Фан, 1991. Темур тузуклари
Курс лекций 14,16 Kb. 1
o'qib
Reja: Reja: Amir Temur va Temuriylar davrida davlat boshqaruvi Temuriylar davrida shaharsozlikReja: Reja: Amir Temur va Temuriylar davrida davlat boshqaruvi Temuriylar davrida shaharsozlik
Xv асрнинг энг йирик урушларидан биридир. Амир Темур ўз даврининг энг кучли подшоси бўлган Боязид Елдиримни мағлуб этган
3,34 Mb. 4
o'qib
Алишер Навоий хаетиАлишер Навоий хаети
Xv аср биринчи ярмида Соҳибқирон Амир Темур асос солган улуғ салтанатнинг иккинчи пойтахти, Темурнинг кенжа ўғли Шоҳрух Мирзонинг қўл остидаги обод манзилларидан бири эди. Алишер туғилган хонадон Темурийлар саройига азалдан яқин ва юртда муайян нуфуз
24,5 Kb. 1
o'qib
Темурийлар даврида таълим-тарбия масаласиТемурийлар даврида таълим-тарбия масаласи
Xiv асрнинг 50-йилларида Амир Темур сиёсат майдонига чиқди. Марказлашган йирик феодал давлат барпо этилди. Маданият, маорифқайтадан юксала бошлади. Шунинг учун XIV асрнинг 2-ярми ва XV аср тарихида Шарқ уйғониш даврининг 2-босқичи деб
75,5 Kb. 3
o'qib
Рахматов Темур тдиу таянч докторантиРахматов Темур тдиу таянч докторанти
«йўл харита»ларини 020 йил июндан бошлаб амалга ошириш, шу жумладан аҳоли ва хўжалик юритувчи субъектларга кўрсатилаётган банк хизматлари сифатини ошириш ҳамда замонавий чакана банк хизматлари турларини кўпайтириш чоралари белгиланган
25,71 Kb. 2
o'qib
Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021
«Ижтимоий фанлар» кафедрасининг 2021 йил 26 мартдаги 10-сопли баенномаси хамда Узбекистон Миллий университети «У збекистон тарихи» кафедрасининг 2021 йил 24 мартдаги 15-coiiiii Ьлспномаси асосида нашрга тавсия этилган
223,92 Kb. 39
o'qib
Амир темур давлатида и+тисодиётни бош+аришдаги ызига хосликАмир темур давлатида и+тисодиётни бош+аришдаги ызига хослик
Amir Temurda davlatga, xarbiy ishlarga bo`lgan QiziQish juda erta uyg`ondi. U jismonan juda baQuvvat bo`lgan. SharQona kurash va mushtlashish usullarini puxta egallagan. Chavandozlik uning eng yaxshi ko`rgan mashQi bo`lgan
113,5 Kb. 1
o'qib
Амир темур давлатида и+тисодиётни бош+аришдаги ызига хосликАмир темур давлатида и+тисодиётни бош+аришдаги ызига хослик
Temurda mámleketke, áskeriy jumıslarǵa bolǵan Qızig’ıw júdá erte oyandi. Ol fizikaliq jaqtan júdá kushli bolǵan. Shig’is gúresi hám urısıw usılların puqta iyelegen. Shabandozlıq onıń eń jaqsı kórgen shinig’iwlarinan biri bolǵan
Referat 116,5 Kb. 1
o'qib
Тема: Амир Темур амир тимур или тамерлан — великий завоеватель востока алише́р Навои́Тема: Амир Темур амир тимур или тамерлан — великий завоеватель востока алише́р Навои́
Timür, Timōr]; 9 апреля1336, Кеш, совр. Узбекистан — 19 февраля 1405, Отрар, совр. Казахстан — среднеазиатский тюрко-монгольский[3][4][5][6] военачальник и завоеватель, сыгравший существенную роль в истории Средней, Южной и Западной Азии
223,01 Kb. 6
o'qib
Режа: XIV асрнинг 5060 йилларида Мовароуннаҳрда ижтимоий ва сиёсий вазиятРежа: XIV асрнинг 5060 йилларида Мовароуннаҳрда ижтимоий ва сиёсий вазият
«Темур тузуклари»да келтирилган маълумотлар яққол кўрсатиб турибди. Мўғул хони Қазағон ўлгандан кейин (1358 й.) Мовароуннаҳрда ўзаро чиқишмовчилик ва тарқоқлик зўрайди. У ёки бу вилоятдаги мўғул ҳокимлари яккаҳокимлик учун ўзаро кураш олиб
108 Kb. 1
o'qib
Мовароуннаҳрда Шайбонийлар давлатининг барпо этилишиМовароуннаҳрда Шайбонийлар давлатининг барпо этилиши
Xiv аср бошлариданоқ бу ерда мавжуд бўлган Жўчи улуси икки мустақил давлатга Кўк Ўрда ва Оқ Ўрдага бўлиниб кетди. XIV аср 60 йилларидан бошлаб Олтин Ўрда тахти учун Ичан, Шайбон ва Тўқай Темур авлодлари ўртасида кураш кучайиб кетди
47 Kb. 1
o'qib
2-мутухассислик сиртқи бўлими Иқтисодиёт (тармоқлар ва сохалар бўйича) таълим йўналиши 182-гуруҳ талабаси Матчанов Азизбекнинг “Менежмент” фанидан оралиқ назорат иши2-мутухассислик сиртқи бўлими Иқтисодиёт (тармоқлар ва сохалар бўйича) таълим йўналиши 182-гуруҳ талабаси Матчанов Азизбекнинг “Менежмент” фанидан оралиқ назорат иши
Юсуф Хос Хожиб (xi-xiiасрлар), Амир Темур, Низомулмулк (xiii-xiyасрлар), Заҳриддин Муҳаммад Бобур, Алишер Навоий (XYасрлар)нинг бошқарувга оид асарлари бугунги кунда ҳам қўлланма бўладиган кўрсатмалар ҳисобланадилар
158,5 Kb. 4
o'qib
Мироншоҳ Мирзо Амир Темурнинг учинчи фарзанди эди. У 1366 йилда, яъни Амир Темур 30 ёшида дунёга келган. Соҳибқирон бу ўғлининг ҳам жасур ва мард, эпчил фарзанд бўлиб тарбияланишидан умидвор эдиМироншоҳ Мирзо Амир Темурнинг учинчи фарзанди эди. У 1366 йилда, яъни Амир Темур 30 ёшида дунёга келган. Соҳибқирон бу ўғлининг ҳам жасур ва мард, эпчил фарзанд бўлиб тарбияланишидан умидвор эди
«Шаҳзода сизнинг фарзанди аржумандингиз эрур, давлатпаноҳ, қатл қилдирсангиз Ислом қиличига фарзандкушлик исноди доғ бўлиб тушмоғи муқаррардур», дейди
15,92 Kb. 1
o'qib
Пахтачи тумани “Амир Темур” маҳалла фуқаролар йиғини “Аёллар маслаҳат Кенгаши” томонидан бажарилган ишлар юзасидан ҲисоботиПахтачи тумани “Амир Темур” маҳалла фуқаролар йиғини “Аёллар маслаҳат Кенгаши” томонидан бажарилган ишлар юзасидан Ҳисоботи
I гурух ногиронлиги бўлган хотин қизлар мавжуд эмас. Нотурар жойларда истиқомат қилаётган ўзининг ёки биргаликда яшлвчи оила аъзоларининг номида турар жой мавжуд бўлмаган хотин-қизлар мавжуд эмас. Қарамоғида ногиронлиги бўлган боласи мавжуд ёлғиз аёллар
14,02 Kb. 1
o'qib
“Xiv-xvi asrlarda movarounnahrda ta’lim-tarbiya va pedagogik fikrlar. Sohibqiron Amir Temur davrida ilm-fan va madaniyatining taraqqiy etishi”“Xiv-xvi asrlarda movarounnahrda ta’lim-tarbiya va pedagogik fikrlar. Sohibqiron Amir Temur davrida ilm-fan va madaniyatining taraqqiy etishi”
Xiv-xvi asrlarda movarounnahrda ta’lim-tarbiya va pedagogik fikrlar. Sohibqiron Amir Temur davrida ilm-fan va madaniyatining taraqqiy etishi Амир Темур томонидан марказлаҳган давлат барпо этилиши ва унинг фан
85,46 Kb. 1
o'qib

1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish