Qidiruv: цивилизацияси

цивилизация
- 1-modul. O‘zbekiston mustaqillikka erishish ostonasida
Техноген цивилизациянинг ишлаб чиқариш эстетикаси ва фан тараққиётига таъсири
- Табиат ва техноген цивилизация эстетикаси
Жаҳон тараққиёти тарихида Ўрта Осиё цивилизациясининг ўрни
- Полвонов, Ж. Ражабов, А. Одилов ўзбекистон тарихи
Культура и цивилизация
- Методическое пособие для самостоятельных работ по Культурологии был обсужден и утвержден на заседании кафедры «Истории Узбекистана и общественных наук»
Жамият ҳаётига цивилизация таъсири
- Фалсафа фанидан якуний назорат (ёзма иш) вариантлари. Вариант 1 Фалсафа атамасининг келиб чиқиши
Табиат ва техноген цивилизация эстетикаси
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги эстетика фанидан намунавий
Марказий Осиё жаҳон цивилизациясининг ажралмас қисми
- Ўзбекистон тарихи
-мавзу. Қадимги Юнонистон ва Рим цивилизацияси
- 1-мавзу: “Цивилизация” тушунчаси дастлабки цивилизацияларнинг шаклланиши Режа
Режа: Дастлабки цивилизацияларнинг ижтимоий-иқтисодий белгилари. Мезолит ва неолит цивилизациясиРежа: Дастлабки цивилизацияларнинг ижтимоий-иқтисодий белгилари. Мезолит ва неолит цивилизацияси
8,78 Mb. 1
o'qib
Биоэтикага киришБиоэтикага кириш
Маънавий кадриятларнинг тикланиши уларнинг хозирги дунё ва ахборот цивилизацияси
350,81 Kb. 21
o'qib
Муҳаммад Раҳимхон II феруз. Феруз куллиёти. Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази қўлёзма асарлар фонди. Қўлёзма нусха. №455Муҳаммад Раҳимхон II феруз. Феруз куллиёти. Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази қўлёзма асарлар фонди. Қўлёзма нусха. №455
Ii – Феруз. Феруз куллиёти. Ўзбекистондаги Ислом цивилизацияси маркази қўлёзма асарлар фонди. Қўлёзма нусха. №455
12,72 Kb. 1
o'qib
4. Орол региони дунё цивилизацияси пайдо бўлган марказлардан ва дунёнинг энг кадимги дехкончилик маданияти учоқаридан Кисобланган4. Орол региони дунё цивилизацияси пайдо бўлган марказлардан ва дунёнинг энг кадимги дехкончилик маданияти учоқаридан Кисобланган
10,6 Kb. 1
o'qib
Окс цивилизациясиОкс цивилизацияси
Xix аср охири ва ХХ аср бошларида жамият тараққиётини ўрганишда цивилизацион ёндашишлар
15,82 Kb. 1
o'qib
Аси этнографик макон сифатидаАси этнографик макон сифатида
I боб. Жаҳон цивилизацияси контексида қАШҚадарё этнографик маконидаги этнодемографик жараёнлар
Диссертация 0,81 Mb. 20
o'qib
14-мавзу. Глобаллашув ва ахборотлашув шароитида дин ниқобидаги тахдидларни бартараф этишда ислом маънавиятининг ўрни14-мавзу. Глобаллашув ва ахборотлашув шароитида дин ниқобидаги тахдидларни бартараф этишда ислом маънавиятининг ўрни
Xxi асрнинг бошларида жамият ва инсоният цивилизацияси тараққиёти тубдан ўзгариб
390,29 Kb. 8
o'qib
Қадимги Ҳиндистон цивилизациясиҚадимги Ҳиндистон цивилизацияси
Dalalarda har turli sabzavotlar ham yetishtirilgan. Dehqonchilikda tosh, mis va jezdan qilingan qurollardan foydalanganlar. Hind vohasida, ayniqsa Panjobda sero`t yaylovlar ko`p bo`lgan
7,3 Mb. 4
o'qib
Шонли тарихимиздан маълумки, Мовароуннаҳрдан нафақат ислом цивилизацияси, балки жаҳон илм-фани тараққиётига беқиёс ҳисса қўшган кўплаб буюк шахслар етишиб чиққан ва самарали ижод қилганШонли тарихимиздан маълумки, Мовароуннаҳрдан нафақат ислом цивилизацияси, балки жаҳон илм-фани тараққиётига беқиёс ҳисса қўшган кўплаб буюк шахслар етишиб чиққан ва самарали ижод қилган
56,9 Kb. 11
o'qib
5-Мавзу. IX-XII асрларда ўзбек давлатчилиги. Аждодларимизнинг жаҳон цивилизацияси тараққиётига қўшган улкан ҳиссаси Режа5-Мавзу. IX-XII асрларда ўзбек давлатчилиги. Аждодларимизнинг жаҳон цивилизацияси тараққиётига қўшган улкан ҳиссаси Режа
Ix аср бошларида Мовароуннаҳр. Тоҳирийлар, Самонийлар, Қорахонийлар ҳукумронлиги даврида ижтимоий – иқтисодий ҳаёт
55,65 Kb. 11
o'qib
Бутун Дунё цивилизацияси xxi–аср бошида планетар миқёсда тизимли, қайтадан ўзгартиришни бошидан кечирмоқдаБутун Дунё цивилизацияси xxi–аср бошида планетар миқёсда тизимли, қайтадан ўзгартиришни бошидан кечирмоқда
Tabiiy geografiya va geoekologiya kafedrasining 2010 yil 27 avgustdagi yig`ilishining №1 bayonnomasi bilan tavsiya etilgan
0,65 Mb. 45
o'qib
Ix-xii асрлaрдa яшaб ижoд қилгaн Ўртa Oсиёлик буюк aллoмaлaр вa улaрнинг жaҳoн цивилизацияси ривoжигa қўшгaн ҳиссaлaриIx-xii асрлaрдa яшaб ижoд қилгaн Ўртa Oсиёлик буюк aллoмaлaр вa улaрнинг жaҳoн цивилизацияси ривoжигa қўшгaн ҳиссaлaри
Iх-хii асрлар Ўрта Осиё халқлари тарихида моддий ва маънавий ҳаётнинг ривожланишида олдинги даврларга нисбатан кескин юксалиш йиллари бўлди
22,47 Kb. 6
o'qib
Инсоният цивилизацияси ва амалий кимё. Дастлабки кимёда атом, элемент тушунчалари. Кимё иборасининг келиб чиқиш тарихиИнсоният цивилизацияси ва амалий кимё. Дастлабки кимёда атом, элемент тушунчалари. Кимё иборасининг келиб чиқиш тарихи
Aristotel targ‘ib qilgan “elementlar” tushunchasi bilan Demokrit taklif qilgan “atomlar” tushunchasi nimani anglatadi?
Семинар 153,63 Kb. 1
o'qib
5-Мавзу. IX-XII асрларда ўзбек давлатчилиги. Ижтимоий – сиёсий ва иқтисодий ҳаёт. Аждодларимизнинг жаҳон цивилизацияси тараққиётига қўшган улкан ҳиссаси5-Мавзу. IX-XII асрларда ўзбек давлатчилиги. Ижтимоий – сиёсий ва иқтисодий ҳаёт. Аждодларимизнинг жаҳон цивилизацияси тараққиётига қўшган улкан ҳиссаси
Ix аср бошларида Мовароуннаҳр. Тоҳирийлар, Самонийлар, Қорахонийлар ҳукумронлиги даврида ижтимоий – иқтисодий ҳаёт
105,46 Kb. 11
o'qib
Манбаи сифатида қарай бошлаганди. Чунки илк европаликларни олқишлаб кутиб олган Америка кимсасиз чўлга сира ўхшамасдиМанбаи сифатида қарай бошлаганди. Чунки илк европаликларни олқишлаб кутиб олган Америка кимсасиз чўлга сира ўхшамасди
Viii аср бошларида Шимолий Америкада мус-тамлакалар ташкил қилдилар. Натижада, Европа цивилизацияси Атлантик океанининг ғарбий соҳилларига ҳам тарқала бошлади
56,73 Kb. 3
o'qib

  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish