Qidiruv: формулага

Конусли майдалагичларнинг вазифаси ишлаш принципи ва классификациясиКонусли майдалагичларнинг вазифаси ишлаш принципи ва классификацияси
V нинг қийматларнини 29 формулага қўйсак у холда иш унумдорликни қуйидагича аниқлаш мумкин
83,52 Kb. 2
o'qib
Мавзу: углеводородларМавзу: углеводородлар
H2n+2 умумий формулага мувофиқ келадиган барча органик моддалар алканлар дейилади. Бу ерда n = 1, 2, 3, бутун сонларни қабул қилади
335 Kb. 7
o'qib
Органик биркмаларнинг синфланишиОрганик биркмаларнинг синфланиши
H2n+2 умумий формулага мувофиқ келадиган барча органик моддалар алканлар дейилади. Бу ерда n = 1, 2, 3, бутун сонларни қабул қилади
371,5 Kb. 7
o'qib
11-Мавзу Ўнбиринчи мавзу. Мулоҳаза. Хулоса чиқариш11-Мавзу Ўнбиринчи мавзу. Мулоҳаза. Хулоса чиқариш
Предикат (Р), ва квантор сўздан иборат бўлади. Мушохаданинг тузилишидан бундай умумийлик уни ифодалашда мантиқий шакл-формулага солиш имконини беради. Масалан
31,05 Kb. 4
o'qib
Гюйгенс теоремасиГюйгенс теоремаси
Cx’y’z’ ўқлар ўтказамиз, ва ихтиёрий о нуқтадан шу ўқларга тегишлича параллел бўлган, яҳни ОхСx’, ОуСy’, ОzСz’ -ўқларни ўтказамиз (278 шакл). Сz’ ва Оz ўқлар орасидаги масофани d -ҳарфи белгилайлик. У ҳолда (3) формулага асосан
81,16 Kb. 4
o'qib
Ароматик углеводородларАроматик углеводородлар
CnH2n-6 умумий формулага эга. Умумий формуладан фойдаланиб ароматик углеводородлар гомологик каторини хосил килиш мумкин
Анализ 77 Kb. 4
o'qib
Двигател совутиш тизимининг асосий кўрсаткичлариДвигател совутиш тизимининг асосий кўрсаткичлари
Vкр чегаравий ёки кескин қиймати суюқликнинг қайнай бошлаш ҳароратига тенг бўлиб, совутиш тизимидаги мпа бирликларида олинган p босимга боғлиқ, ҳамда қуйидаги формулага кўра аниқланади[1,3,4]
68,5 Kb. 2
o'qib
1. алкенлар а номланиши ва изомерияси1. алкенлар а номланиши ва изомерияси
CnH2n умумий формулага эга бўлган, бу ерда n2, молекуласида битта қўш боғ сақлаган тўйинмаган углеводородлар қатори. Қўш боғ билан боғланган углерод атомлари sp² гибридланган ҳолатда 120° валент бурчак ҳосил қилади
1,91 Mb. 7
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish