Qidiruv: устки D. эритема,пустулалар -
Dermatovenerologiya 1 javob sinov savollari Тексты для аудирования и устного пересказа -
Комплект оценочных средств для проведения текущего контроля и промежуточной аттестации по дисциплине бд. 02 Иностранный язык Мустақил ишларни ташкил этишнинг шакли ва мазмуни -
Солиқ академияси 'Мшпривдамин-хикмат бустони -
Nosirjon uluqov lobar abduhamidova zniitq macfaniyati taCqin va tafiCiCCari -маъруза: Матрица ва унинг устида амаллар. Детерминантнинг хоссалари -
1-маъруза: Кириш. Текисликда аналитик геометрия. Кесмани берилган нисбатда бўлиш. Учбурчак юзи. Текисликда тўғри чизиқнинг ҳар хил тенгламалари Описание устройства привода -
Развитие и повышение эффективности машиностроения возможно при существенном росте уровня автоматизации производственного процесса МУСТАҚИЛ ИШ
Мавзу -
Қайта ўзлаштириш мавзу Полустепенью захода -
Лекция п Графы. Орграфы. Графы и орграфы. Основные понятия Мустақил иш №2 -
Мустақил иш №3 Чўзилишга ишловчи олдиндан зўриқтирилган элемент учун талаб этилган бўйлама арматуралар юзаси аниқлансин Капустина Т.В. Компьютерная система Mathematica 3.0. // Ж.
Математика в школе. – 2003. – №7. – С.37-41.
17 -
Toshkent axborot texnologiyalar universiteti samarqand filiali Ўрганиш Режа: пойабзалнинг устки деталлари 410,5 Kb. 3o'qib Далачой ер устки қисми – herba hyperici маҳсулотнинг микроскопик тузилиши 0,53 Mb. 1o'qib Мавзу: Мева экинларининг морфологик тузилиши Илдиз – дарахтнинг ер устки қисмларини маҳкам тутиб туради 0,86 Mb. 1o'qib Том бинонинг устки қандай конструкцияси бўлиб, уни атроф-муҳитнинг набоб таъсиридан ҳимоя қилади 5,33 Mb. 4o'qib Ўтказилади. Конференциянинг ташкилотчиси: Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети "Кимёвий технология" кафедраси профессор-ўқитувчилари Capparis spinosa L (ковул) Ўсимлиги ер устки қисмидан стахидрин алкалоидини ажратиб олиш технологик жараёнлари назорати 83,39 Kb. 1o'qib 11-амалий иш Мавзу: Йўл пойи устки юзасини ва ён бағрини пардозлаш, йўл пойи ва бағрини мустахкамлаш технологик жараёнлари ҳисоби 57,42 Kb. 3o'qib Гидрогеология фанининг мақсади ва вазифаси «Гидрогеология» атамаси илм-фан сохасига 1802 йили Ж. Б. Ломарк томонидан киритилган. Олимларнинг аниқлашларича, ернинг устки қобиғи қатламларидан тортиб мантиягача бўлган қалинликдаги тоғ жинслари ковак ва ёриқларида 1300 млн, км 100,85 Kb. 8o'qib Режа: Табиат билан жамият уртасидаги узаро муносабатлар Атроф муҳитнинг ифлосланиши Табиат ва жамият уртасидаги узаро муносабатларнинг кескинлашуви сабаблари ва оқибатлари Инсон Ер шарининг устки кисмида сифат жихатдан фаркланувчи 1,88 Mb. 2o'qib
1