Qidiruv: Узгарувчи

12-маъруза Мавзу: Мактаб ва урта махсус муассасалар математика курсида функция тушунчасини киритиш ва ўқитиш методикаси12-маъруза Мавзу: Мактаб ва урта махсус муассасалар математика курсида функция тушунчасини киритиш ва ўқитиш методикаси
«узгарувчи микдор» ва «узгарувчи микдорлар орасидаги богланиш» тушунчалари аста-секинлик билан шаклланиб борди
139,5 Kb. 2
o'qib
Омиллар ўртасидаги боғлиқликнинг жипслигини ўлчашОмиллар ўртасидаги боғлиқликнинг жипслигини ўлчаш
Y – ўлчамга эга эрксиз ўзгарувчи қийматлари вектори
20,49 Kb. 1
o'qib
§ 21. Ўзгарувчи оператор тип коэффициентли бузиладиган иккинчи тартибли дифференциал тенгламалар§ 21. Ўзгарувчи оператор тип коэффициентли бузиладиган иккинчи тартибли дифференциал тенгламалар
H ҳақийқий Гильберт фазосида операторнинг асосий қисми ушбу ифодадан иборат дифференииал тенгсизликни қараймиз
344 Kb. 1
o'qib
1-лаборатория иши1-лаборатория иши
X- файл ўзгарувчи. Матн файлини ўқиш жараёнида жорий сатр охирига етса, true қийматини қабул қилади. Бошқа ҳолларда натижа false га тенг бўлади
0,98 Mb. 14
o'qib
2-§. Таълимни ахборотлаштириш, унинг тавсифи ва асосий тушунчалари2-§. Таълимни ахборотлаштириш, унинг тавсифи ва асосий тушунчалари
«ҳисоблагич» — берилган, очиқликда аниқланган ўзгарувчи амаллар кетма-кетлигини, кўпроқ сонли ҳисобларни бажара оладиган қурилма ёки тизим
92,5 Kb. 4
o'qib
Бошšариш тўЂрисида тушунчаБошšариш тўЂрисида тушунча
«t» га эга бўлган f(t) функциясини комплекс ўзгарувчи «p» га эга бўлган φ(p) функцияга алмаштиришга Лаплас алмаштириши дейилади
83,5 Kb. 1
o'qib
Хосилага нисбатан ечилган биринчи тартибли оддий дифференциал тенгламалар режа: Кириш I боб мавжудлик ва ягоналик теоремалариХосилага нисбатан ечилган биринчи тартибли оддий дифференциал тенгламалар режа: Кириш I боб мавжудлик ва ягоналик теоремалари
T тўғри тўртбурчакда аниқланган ва узлуксиз бўлиб, ўзгарувчи бўйича Липшиц шартини қаноатлантирсин ҳамда
1,09 Mb. 7
o'qib
Режа: Қатъиймас тўпламлар устида математик амаллар. Қатъиймас тўпламларнинг t ва s нормалариРежа: Қатъиймас тўпламлар устида математик амаллар. Қатъиймас тўпламларнинг t ва s нормалари
T ва s нормалари. Лингвистик қиймат ва лингвистик ўзгарувчи. Лингвистик ўзгарувчиларнинг тегишлийлик фукцияси қуриш усуллари
363,69 Kb. 15
o'qib
Савол №2 Қуйидаги таъриф қайси тушунчага мос келади: сифатида биз бирор типдаги маълумотни сақлаш учун ҳизмат қилувчи номланган хотира соҳасини тушунамиз. +a ўзгарувчи b литерал c константа d идентификатор Савол №3Савол №2 Қуйидаги таъриф қайси тушунчага мос келади: сифатида биз бирор типдаги маълумотни сақлаш учун ҳизмат қилувчи номланган хотира соҳасини тушунамиз. +a ўзгарувчи b литерал c константа d идентификатор Савол №3
X ўзгарувчига қиймат киритиш ва y ўзгарувчининг қийматини чиқариш учун мўлжалланган инструкциялар қайси жавобда берилган
435,92 Kb. 14
o'qib
C++ бўйича қўлланма 1 – дарс. C++ Дастурлаш тилининг кeлиб чиқиши хақида маълумотC++ бўйича қўлланма 1 – дарс. C++ Дастурлаш тилининг кeлиб чиқиши хақида маълумот
Cпл ҳам, б ҳам типсиз тил бўлган. Яни ўгарувчиларнинг маълум бир типи бўлмаган ҳар бир ўзгарувчи компютер ҳотирасида фақат бир байт ер эгаллаган. Ўзгарувчини қандай сифатда ишлатиш эса, яни бутун сонми, касрли сонми ёки ҳарфдекми
17,09 Kb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish