| Тупроқцаги ҳаракатчан азот миқдорини и. В. Тюрин ва м. М. Кононова усулида аниқлаш N33804 + 2ИНз + 2НгО ҳосил бўлаётган инз йиғгич аппаратига Н2804 буғи билан бирга хайдалади. Буни тезлатиш мақсадида буғ хосил қилувчи колба 20-30 минут қиздирилади, сўнг қайнатилади 50,93 Kb. 2 | o'qib |
| 1. Евклид фазосининг таърифи. Таъриф-1 V –ҳақиқий фазо бўлсин. Агар X, yÎV векторларнинг ҳар бир жуфтига ҳақиқий сон мос қўйилган бўлса (бу сонни (Х,у) шаклида белгилаймиз) ва шу билан бирга бу мослик қуйидаги тўрт хоссага эга бўлса 88,49 Kb. 3 | o'qib |
| Инсоният тарихидан бизга маълумки, математика барча замонларда фанлар шоҳи дея қадрланиб келинмоқда. Шу билан бирга, ўзлаштирилиши энг қийин фанлардан ҳисобланади. Математика фанлар шоҳи деб таърифланиши бежизга емас 14,94 Kb. 1 | o'qib |
| 1. Машқда қийналсанг жангда осон бўлади. Илм олиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир. (Ҳадис) H2O – зичлиги бирга тенг бўлган таъмсиз, рангсиз суюқлик, 1000С да қайнайди, 00С да музлайди, иссиқлик ва электр токини ёмон ўтказади. ёнмайдиган, нейтрал модда 1,02 Mb. 38 | o'qib |
| Файл бошқарув тизимлари. Файл тизими функциялари ва маълумотлар иерархияси Api нинг мос чақириқларидан фаол фойдаланади. Шу билан бирга, фбт нинг ўзи api ни янги чақириқлар билан бойитади 24,21 Kb. 4 | o'qib |
| Уh ишлaб чиқаpиш texhoлoгия асослари 12 Буғдой вa жaвдap дoнлapидaн yн ишлaб чиқapиш Mасалан, oддий yн ишлaб чиқаришдa дoн қoбиқ вa мypтaклapи билaн бирга мaйдaлaнaди. Бyгyнги pивoжлангaн yн тopтиш тexнoлoгияcи ёрдамида бy жyдa ocoн бaжapилaди, яъни y бир боcқичли жapaёндa aмaлгa oшиpилaди 100,22 Kb. 1 | o'qib |
| Кириш Ўқув фаннининг мақсади ва вазифалари Соғлом авлод деганда, шахсан мен, энг аввало, соғлом наслни, нафақат жисмонан бақувват, шу билан бирга, руҳи, фикри соғлом, иймон-эътиқоди бутун, билимли, маънавияти юксак, мард ва жасур, ватанпарвар авлодни тушунаман 38,57 Kb. 10 | o'qib |
| Ва масъулиятнинг ижтимоий ва м Дунёда ҳам, охиратда ҳам инсон билан давом этадиган иккита робита бор. Биринчиси – инсон қалбидаги иймони. Иймон саломат бўлса, бу дунёда ҳам жаннатда ҳам бирга бўлади 54,7 Kb. 14 | o'qib |
| 1-Мавзу: Ахборот хавфсизлиги инцидентларини бошқаришни қуриш жараёнлари Iso/iec 27001: 2013 Information security management system. Requirements. Бу стандарт доирасида ахборот хафсизлиги тизимларини қуриш учун умумий талаблар ва шу билан бирга инцидентлар тизимини бошқариш услублари келтирилади 65,54 Kb. 1 | o'qib |
| Информатика фанидан аттестатсиядан тушган саволларни ечимлари Informatika сӯзи ҳарфларини кодлаш учун энг кам бит талаб этиладиган иккиликда текис кодлаш усулидан фойдаланган. Шу билан бирга иккиликдаги кодлар ӯсиб бориш тартиби инглиз алифбоси ҳарфларининг ӯсиш тартибига мослаштирилган 158,53 Kb. 5 | o'qib |
| Информатика фанидан аттестатсиядан тушган саволларни ечимлари Informatika сӯзи ҳарфларини кодлаш учун энг кам бит талаб этиладиган иккиликда текис кодлаш усулидан фойдаланган. Шу билан бирга иккиликдаги кодлар ӯсиб бориш тартиби инглиз алифбоси ҳарфларининг ӯсиш тартибига мослаштирилган 149,95 Kb. 6 | o'qib |
| Moliya va risklar eng katta risk – bu risk qilmaslik… «Замонавия тижорат банклари» номли асарида: «риск доимо ноаниқлик билан бирга келиб, охири ўз навбатида олдиндан кўра билиш, ёки мумкин бўлмаган воқеалар билан боғлиқ бўлади» деган изоҳ келтирган 24,86 Kb. 8 | o'qib |
| 9. лаборатория иши индуксион систэмадаги бир фазали счэтчикни ўрганиш U га пропарсионал бўлган B2 магнит индуксия оқимини вужудга келтиради. E2 ьалтакларнинг ўрами кўп ва катта индуктивликка эгадир. Шунинг учун ундан ўтадиган ток I ва у билан бирга магнит индуксияси p b2 тармоқдаги кучланиш u харакатида фаза бўйича P/2 га 292,12 Kb. 2 | o'qib |
| Reja: Xelitseralilar tashqi tuzilishi Xelitseralilar guruxiга oldin yashagan турлар билан бирга 70 000 dan ortiq tur kirib, bular: o’rgimchaklar, chayonlar, pichano’rarlar, kanalar va xanjar dumlilar hamda oldin yashagan dengiz chayonlarini o‘z ichiga oladi 99,5 Kb. 6 | o'qib |
| Мавзу-2 Ўсимликлар ҳужайрасининг физиологияси D глюкозадан, иборат бўлган узун занжир ҳосил қилади ва булар билан бирга гемицеллюлоза, пектин моддалари, лигнин,суберин, кутин, восклардан ташкил топган узун занжир (мицелла) ҳосил қилади 0,77 Mb. 7 | o'qib |