9-лаборатория иши фильтрлаш доимийсини аницлаш ишнинг назарий асослари



Download 1,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/28
Sana24.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#184640
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28
Bog'liq
Asosiy Tex. jar va qur Laboratoriya

А г , / А ? ,
Q i
1
А г 2 / А с / ,
4 2
А г - / Ас/,
---------------

-
Яз
Графикда хосил булган тугри чизик суспензияни 
ф ильтрлаш
ж араёнини иф одалайди. 
Тугри чизикдан тангенс огиш бурчагининг


кийматини аниклаб, 
ундан tg a = 2/К и ф од а оркали ф ильтрлаш
доимийлиги 
К ни аниклаймиз. 
Фильтр тусикларининг узгарм ас 
каршилигининг микдорини аниклаш учун, 
ордината уки билан 
ф ильтрлаш ж араёни чизиги билан кесишган кесма аникланади. 
Бу 
кесманинг микдори В=2с/К га тенг булади. Бу и ф од адан узгарм ас 
катталик "С" нинг микдори аникланади.
НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ
1. Ф ильтрлаш жараённинг физик мохияти.
2. Ф ильтрлаш жараёнининг каршилиги ва харакатлантирувчи кучи.
3. Р=сош т булган х олатд а ф ильтрация тенгламаси.
4. Ф ильтрлар конструкциялари, 
ишлаш принципи, солиштириш 
характеристикалари.
5. Суспензияларни марказдан кочма куч таъси ри д а ажратиш.
6. Газ аралаш м алари ни ф и льтрлар воситасида тозалаш .


10 - ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ
«ТРУБА ИЧИДА ТРУБА» ТИПИДАГИ ИСИТКИЧДАГИ ИССЩ ЛИК 
БЕРИШ КОЭФФИЦИЕНТИНИ АНИКЛАШ
Ишдан мацсад: а) суюкликнинг харакат режими ва Нуссельт критериясини 
аникдаш.
б) иссиклик бериш коэффициентини аниклаш
в) иситиш юзасини аниклаш ва иситувчи агентдан трубанинг деворига ёки 
ёки трубанинг деворидан совитувчи агентга иссиклик утганда иссиклик 
бериш коэффициентларини аниклаш
И Ш Н И Н Г Н АЗАРИ Й АСОСЛАРИ
Купчилик технологик жараёнларнинг интенсивлиги иситиш ёки совитиш 
жараёнини кандай амалга оширилаётганлигига боглик;.
Иссиклик жараёнлари - хароратлар фарки мавжуд булганда, харорати 
юкори бир жисмдан харорати паст булган иккинчи жисмга иссикликнинг 
утишидир. Бундай жараёнлар иссиклик алмашиниш курилмаларида амалга 
ошрилади.
Иссиклик алмашиниш жараёнларида катнашувчи суюкликлар иссиклик 
ташувчи агентлар деб аталади. Юкори хароратга эга булиб, узидан 
иссикликни харорати паст мухитга 
берувчи 
суюкликлар 
иситувчи 
агентлар дейилади. Совитилаётган мухитга нисбатан паст хароратга эга 
булган ва узига мухитдан иссикликни олувчи суюкликлар совитувчи 
агентлар деб аталади.
Иссиклик 
ташувчи 
агентлардан 
совитувчи 
агентларга 
иссиклик 
таркалишининг асосан учта тури бор:
1. Иссиклик утказувчанлик;
2. Конвекция;
3. Иссикликнинг нурланиши.
Бир-бирига тегиб турган кичик заррачаларнинг тартибсиз харакати 
натижасида 
юз 
берадиган 
иссикликнинг 
утиш 
жараёни 
иссиклик 
утказувчанлик дейилади.
Иссиклик утказувчанлик йули билан узатилаётган иссиклик микдори 
Фурре конунига биноан топилади:
dQ = -Л- — ■
 dF ■
 dz 
(11.1)
dn
Газ ёки суюкликларда макроскопик хажмларнинг харакати ва уларни 
аралаштириш натижасида юз берадиган иссикликнинг таркалиши конвекция 
деб аталади. Конвекция икки хил булади. Газ ёки суюкликларнинг хар хил 
кисмларидаги 
зичликларнинг 
фарки 
натижасида 
хосил 
буладиган 
иссикликнинг алмашиниши табиий ёки эркин конвекция дейилади. Ташки 
кучлар тахсирида (насослар ёрдамида узатиш, механик аралаштиргичлар 
билан аралаштириш пайтида) мажбурий конвекция хосил булади.
Иссиклик ташувчи агентлар трубанинг деворига ёки трубанинг деворидан


совитувчи агентга иссикликнинг утишига иссикдик бериш дейилади ва у 
Нрютоннинг совитиш конунига биноан аникланади:

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish