9-лаборатория иши фильтрлаш доимийсини аницлаш ишнинг назарий асослари


- расм.Труба ичида труба иссиклик алмашиниш курилмасидаги



Download 1,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/28
Sana24.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#184640
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   28
Bog'liq
Asosiy Tex. jar va qur Laboratoriya

11.1- расм.Труба ичида труба иссиклик алмашиниш курилмасидаги 
иссиклик узатиш коэффициентини аниклаш схемаси.
1-иссикдик алмашиниш курилмаси; 2-вентил; 3-ротаметр; 4-конденсат 
чикарувчи; 5-термометр; 6-манометр; 7-буг хосил килувчи.
Иситувчи агент сифатида иссик сув ишлатилади ва у иссиклик алмашиниш 
курилма трубасининг ички кисмида йуналтирилади. Иссиклик алмашиниш 
курилмасига киришдаги ва чикишдаги сув харорати симобли термометр 5 
билан улчанади. Иситувчи буг конденсати 4 оркали пастдан чикариб 
юборилади. Совитувчи агент сифатида совук сув ишлатилиб, у ички 
трубадан пастдан юкорига караб харакат килади. Иссиклик алмашиниш 
курилмасида иссик ва совук сув сувлар узаро карама-карши йуналишда 
харакат килишади. Сув сарфи 2 вентил билан созланади ва ротометр 3 билан 
улчанади. Ротометр йук булса, сув сарфини вентил 2 билан созлаш мумкин. 
Бунда иссиклик алмашиниш курилмасидан сувни чикишида улчов цилиндри 
урнатилади ва сарфи аникланади.
И ш нинг бажарилиши. Ишни бошида берилган сув сарфининг доимий сарфи 
урнатилади ва сувнинг сарфи аникланади. Иситкичдан 10-15 минут трубалар 
орасидаги бушликка буг хайдалади. Буг хайдалгандан кейин бугнинг 
иссиклик алмашиниш курилмасига киришдаги харорати улчанади. Сунгра 
сувнинг иссиклик алмашиниш курилмасига киришдаги ва чикишдаги 
хароратлари улчанади. 
Олинган натижалар буйича иссиклик бериш 
коэффициентини аниклаймиз.


11.2 - расм. Горизонтал труба ичидаги сув буги конденсатланиши
коэффициент А ни циймати.
ТАЖРИБА НАТИЖ АЛАРИНИХИСОБЛАШ
Тажриба натижаларидан иссиклик беришнинг умумий коэффициенти а  
аникланади. Иссиклик алмашиниш курилмаси учун иситувчи агентдан 
деворга берилаётган иссиклик микдори куйидаги тенгламадан аникланади:
Q = K • Atyp • F = Gc • Cc (t 
2
 - ti) 
(11.16)
бу ерда: К  - иссиклик узатиш коэффициенти, Вт/(м •К); Atyp - иссиклик 
узатиш жараёнини уртача харакатлантирувчи кучи - сув ва бугнинг уртача 
хароратлар фарки, К;  - иссиклик узатиш юзаси, м ; Gc - сув сарфи, кг/с; Сс
- сувнинг иссиклик сигими, Дж/(кг-К)
Иссиклик узатиш жараёнини уртача харакатлантирувчи кучини аниклаш 
учун олдин жараён бошида хароратлар фарки аникланади:
^-кат ^-кон ^ ва ^-кич ^-кон ^-о 
(11.17)
Агар AtKат/ Atкич > 2 булса, у холда AtурT куйидаги уртача логорифмик тенглама 
билан хисобланади:
At = At кат —At кич 
(11.18)
ур 
At
2,3 • lg( —кат)
Atкич
Агар A t^ /A t^ < 2 булса, у холда A t^ куйидаги уртача арифметик муносабат 
билан аникланади:
At ур = At кат + At кич 
(11.19)
Окимнинг 
харакат режими куйидаги тенгламадан аникланади:


R e
= ™-р -d  
(4.20)
и
Сув харакати тезлиги куйидаги тенгламадан аникланади:
W = 
V 
7
(11.21)
0,785—2
-5
бу ерда V - сувнинг хажмий сарфи, м /с ; d - трубанинг ички диаметри, м. 
Суюклик 
окими 
учун 
Прандтл 
критерияси 
куйидаги 
тенгламадан 
аникланади:
с - и
P r = ^
~
(1122)
бу ерда 
с, и, Я 

уртача хароратда суюкликнинг иссиклик сигими, 
ковушоклиги ва иссиклик утказувчанлик коэффициентлари.
Тугри труба ва каналларда ривожланган турбулент оким учун Нусселрт 
критерияси куйидаги тенгламадан аникланади: (Re > 10 000).
Nu = 0,021 - Re
0,8
- Pr
0
43
-
^Pr 
0,25
^
(11.23)
v Pr, )
бу ерда Рг - Прандтл критерийси, сувни уртача харорати хисобланади; 
Ргд - Прандтл критерийси, курилма деворини уртача хароратида хисобланади
Утиш сохасида иссикликнинг берилиши (2300аник тенглама булмаганлиги сабабли куйидаги тахминий критериал 
тенгламадан фойдаланиш мумкин:
Nu = 0,08 - R e0,9 - P r0 43 
(11.24)
Тугри труба ва каналлардаги ламинар окимда иссикликнинг берилиши (Re < 
2300) куйидаги хисоблаш тенгламасидан аникланади:
Nu = 0,17 - Re
0
33
- Pr
0
43
Gr
Гъ л
0,25
Prc
Pr
v Я)
(11.25)
Сунгра Нусселрт критерийсидан Nu иссиклик бериш коэффициенти а нинг 
киймати топилади:
а - d
Nu =-----
Я
Бундан
Nu * Я 
/1
I
а =------
(11.26)
d
бу ерда Я - иссиклик утказувчанлик коэффициенти, Вт/м К.
Техникавий 
хисоблашларда, 
агар 
иссиклик 
беришнинг 
иккинчи 
коэффициенти анча кичик кийматга эга булса, конденсацияланаётган сув 
буги учун иссиклик бериш коэффициентанинг кийматини тахминан 
куйидаги интервалда олиш мумкин;


а = 10000 .... 12000 Вт/ м
2
К ёки Вт/ м
2
оС
Курилмада сувни буг ёрдамида иситишда хар хил режимларда олинган 
тажриба натижалари куйидаги жадвалга ёзилади.
Таж
риба

Сувнинг харорати, °С
Сув сарфи,
-5
м /с
Сув
тезлиги,
м/с
Re
Рг
Nu
а 1
а2
бошлангич
охирги

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish