71 Qoramol kasalliklari indd



Download 2,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/73
Sana19.03.2022
Hajmi2,98 Mb.
#501043
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   73
Bog'liq
71. Қорамол касалликлари

Зардобли мастит.
Асосан туғруқдан кейинги биринчи 
кунларда вужудга келади ва елиннинг бўлаклараро тўқи-
масига зардобли экссудатнинг сизиб чиқиши, елиннинг жа-
роҳатланган қисми катталашиб, зичлашади, оғриқли бўлиб, 
маҳаллий ҳарорати кўтарилади. Ҳайвоннинг сут бериши 
камаяди, сут сувга ўхшаш консистенцияда (зардобсимон) 
ва таркибида казеин парчалари бўлади. Ҳайвонда умумий 
ҳолсизланиш, иштаҳанинг пасайиши ва тана ҳароратининг 
кўтарилиши қайд этилади. Маститнинг бу тури одатда енгил 
кечиб, яллиғланишли шиш пайдо бўлиши билан чекланади.
Катарал мастит.
Касаллик сут бези альвеолаларининг 
ёки сут йўллари ва сут цистернаси шиллиқ пардасининг ял-
лиғланиши билан кечади. Бунда елин катталашмайди, аммо 
унинг битта, иккита ёки учта чораги жароҳатланади. Елин ва 


30
100 китоб тўплами
елин сўрғичлари пайпаслаб кўрилганда касалликнинг бош-
ланишида ҳеч қандай ўзгаришлар сезилмайди. Касаллик-
нинг 3-4 кунда елин асосида сут йўлларининг сут ивимаси 
билан хамирсимон тугунлар пайдо бўлади.
Фибринли мастит. 
Бу кўпинча катарал маститнинг асо-
рати сифатида вужудга келади ва турли патоген микроорга-
низмларнинг ривожланиши билан кечади.
Шикастланган елин чораги катталашган, пайпасланган-
да унинг оғриқли ва зичлашганлиги маълум бўлади. Шикаст-
ланган елин чораги чуқур пайпаслаб кўрилганда фибриоз 
чўкиндиларнинг тўпланиши туфайли сут цистернаси соҳа-
сида крепитация (ғижирлаш) аниқланади. Сутда ивима ва 
бўлаклар кўринишида сариқ рангли фибрин топилади.
Йирингли мастит.
Касаллик йирингли катарал мастит
елин абсцесси ва елин флегмонаси шаклларида кечади.
Йирингли-катарал мастит
елинда микроорганизмлар ри-
вожланиши оқибатида, зардобли ва фибриноз мастит кўпин-
ча катарал маститнинг асорати сифатида вужудга келади.
Соғиб олинадиган сут кескин камаяди. Елиннинг шика-
стланган чорагидан жуда кам миқдорда сарғимтир сувсимон 
ивималар ва баъзан йиринг аралаш сут соғиб олиш мумкин. 

Download 2,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish