7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

 
 

Классификациялаш – бир туркум ичидаги нарсаларнинг бир-
бирига ўхшашлигига ва бошқа туркумдаги нарсалардан фарқ 
қилишига қараб нарсаларни туркумларга ажратиш тизимидир.
 
 
 
 
 
Конкретлаштириш – ҳодисаларнинг ички боғланиш ва 
муносабатлардан қатъи назар бир томонлама таъкидлашдан иборат 
фикр юритиш операциясидир 
 
 
 
 


44 
 
 
Д.И.Менделеевнинг “Элементларнинг даврий тизими” жадвали бунга 
ѐрқин мисолдир. Бунда олим элементларни атом оғирлиги ортиб боришига, 
кимѐвий сифатларнинг бир типлигига ва бошқа белги ва аломатларига қараб 
тартиб билан жойлаштириб чиққан. Ўрганиш учун қулайлик туғдириш 
мақсадида, шунингдек, амалий мақсадларда кўпчилик нарсаларни 
гуруҳларга, туркумларга бўлишга тўғри келади. Кўпчилик нарсаларни 
ҳодисаларни гуруҳларга бўлиш классификациялаш ѐки туркумларга бўлиш 
деб аталади. Масалан, кутубхонада китоблар муқовасига, фармойишнинг 
мазмунига ва шу каби белгиларига қараб туркумларга бўлиш мумкин. 
Ўқувчиларни одатда ѐши ѐки жинсий белгилари бўйича ва шу кабиларга 
қараб туркумларга бўладилар. 
 
 
 
 
 
Шу сабабли макон, хронология ва мантиқий белгилар асосида 
тизимга 
солиш 
турларига 
ажратилади. 
Мебелнинг 
хонадаги 
жойлаштирилиши, дарахтнинг боққа ўтказилиши, маконий тизимга намуна 
бўла олади. Ўтмишда бўлиб ўтган воқеаларнинг вақтига қараб тизимга 
солишнинг намунаси бўла олади. Математикага, фалсафага, мантиққа доир 
дарсликларда илмий материалларнинг жойлаштирилиши мантиқий тизимга 
солишнинг намунасидир. 
Мактаб таълимида ўзлаштирилган билимларни тизимга солиш муҳим 
аҳамиятга эга бўлиб, бу иш бир неча босқичда амалга оширилади. Билимлар 
дастлаб предметларнинг боблари, қисмлари бўйича, сўнг яхлит ҳолда ўқувчи 
онгида тизимлашади. Тизимлаштиришнинг иккинчи босқичида бир-бирига 
ўхшаш предметларга оид билимлар фикран тартибга солинади. Учинчи 
босқичда бир неча предметлар юзасидан тўпланган билимлар маълум 
тартибга тушади, уларнинг ўхшаш ва фарқли томонлари ажратилади. 
Тизимга солишнинг тўртинчи босқичида дарсдан ва мактабдан ташқари 
машғулотларда эгалланган билимларни тизимлаштириш назарда тутилади. 
Демак, инсоннинг билиш фаолиятида мавзулараро, предметлараро 
билимларни тизимлаштириш юзага келади. Бинобарин билимларнинг 
тизимга солиниши ақлий ривожланишнинг дастлабки поғонаси ҳисобланади. 
Инсонлар даставвал теварак атрофни аниқ белгиларига асосланиб, 
аниқ ҳолда акс эттирганлар, яққол образларга суяниб тасаввур қилиш 
имкониятига эга бўлганлар, шу боис то ҳозирги кунга қадар аниқлик белгиси 
ҳар қандай инсон зоти учун энг яқин белги бўлиб ҳисобланади
3
.
3
James W.Kalat. Introduction to Psychology.10 edition. 2013. 333 бет


Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish