7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

Тафаккур 
– бизнинг оламимизни ташкил этувчи, онгимизни 
шакллантирувчи ва ривожлантирувчи, муаммоларни ҳал қилиш ва самарали 
ечим топишни таъминловчи деганидир. Биз муаммони ечиш жараѐнида 
қандай типик усул ҳамда стратегиядан фойдаланамиз? Қандай нотўғри, 
янглиш тушунчалар бизнинг олдимизда хато қилиш хавфи борлигини 
келтириб чиқаради? Муаммоларни ҳал қилишда сунъий ақлдан инсоний 
ақлнинг афзаллиги қандай?, каби кўплаб саволларни ечишда инсон 
тафаккури ишга тушади. 
Тафаккур ѐки билим – бу маълумотларга ишлов бериш, қайта ишлаш, 
уларни тушуниш ва узатиш билан боғлиқ ақлий фаолиятдир. Тафаккур 
психологияси 
соҳасини 
ўрганиш 
билан 
когнитив 
психологлар 
шуғулланадилар, образлар яратиш, муаммоларни ҳал қилиш, қарор қабул 
қилиш ва мулоҳазаларни шакллантиришнинг мантиқий, баъзида эса 
номантиқий йўлларини тадқиқ этадилар.

 
Инсон идрок қилган, хотирасида сақлаб қолган нарсаларнинг барчаси 
унинг учун маълум маъно ва моҳиятга эга бўлади. Акс ҳолда у эслаб 
қолмайди ҳам, кейинги сафар аналогик объект билан тўқнаш келганда, унга 
диққатини қаратмайди ҳам, фигура фонга айланиб қолаверади. Яъни, биз 
кўрган, эшитган, ҳис қилган нарсаларимизнинг барчаси маъноли, керак 
бўлса, маънили бўлишини хоҳлаймиз.
Шуниси характерлики, ана шундай нарса ва ҳодисаларга биз томондан 
бериладиган маъно ҳар бир алоҳида шахс томонидан турлича идрок 
қилинади.
 
Масалан, олим учун ҳар қандай китоб - ҳаѐтининг маъноси бўлса, 
дехқон учун ер ва ундан олинадиган ҳосил - аҳамиятли ҳисобланади. 
ҳаттоки, битта нарсанинг ўзи турли одамлар учун турли хил маъно ва мазмун 
касб этади. Ўша китоб мисолини оладиган бўлсак, китоб индустрияси билан 
шуғулланувчи муҳандис учун - ишлаб чиқариш маҳсулоти, китоб дўкони 
сотувчиси учун - товар - маҳсулот, ўқувчи учун - илм манбаи, муаллиф олим 
учун - ижодининг меваси, энг қимматли нарсадир.
ДУНЁНИ БИЛИШ 
Бевосита – сезиш, идрок 
Билвосита тафаккур 
тасавву
р 


38 
Ҳар бир алоҳида нарсага бўлган муносабатимиз унинг биз учун қадр-
қимматига бевосита таъсир этади, у гоҳ ижобий, гоҳ салбий бўлиши мумкин. 
Шу нуқтаи назардан ҳам биз нарса ва ҳодисаларга танлаб муносабатда 
бўламиз. Тилшуносликни касб этиб танлаган талаба учун кибернетик 
моделлаштиришга бағишланган маъруза қанчалик зерикарлидай туюлса, 
иқтисодчилик касбини эгалламоқчи бўлганлар учун пул, фойда ва даромад 
олиш йўллари ҳақидаги маълумотлар шунчалик аҳамиятли, оддий сўзнинг 
морфологик таҳлили - шунчалик бефарқлик ҳолатини келтириб чиқаради. 
Демак, бизнинг дунѐни, унинг сир-асрорларини тушунишимизнинг заминида
нарса ва ҳодисаларнинг биз учун шахсий алоқаси, аҳамиятлилиги даражаси 
ѐтади. Ана шундай дунѐни тушунишимиз, англашимиз ва унга онгли 
муносабатимизни билдириб, изхор қилишимизга алоқадор билиш жараѐни 
психологияда тафаккур, фикрлаш деб аталади. 
 
Таърифда тафаккурнинг энг муҳим хусусиятлари 3 функцияси санаб ўтилган, 
яъни сўз (фикр) билан, умумлаштириб, бавосита, ижтимоий сабабийлик, 
янгилик очиш, башорат қилиш. жараѐн, фаолият ва бошқалар. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish