7 – Мавзу. Бозор сегментацияси ва товарни бозорда позициялаштириш



Download 0,55 Mb.
bet1/3
Sana25.06.2022
Hajmi0,55 Mb.
#704006
  1   2   3
Bog'liq
7 мавзу маркетинг


7 – Мавзу.
Бозор сегментацияси ва товарни бозорда позициялаштириш
1
    • Бозор сегментациясининг мохияти ва унинг ахамияти

2
    • Бозор сегментациясининг хусусиятлари

3

4
    • Бозор сегментациясининг асосий тамойиллари

5
    • Мақсадли бозор сегментларини танлаш ва товарни бозорда жойлашиш позицияси

РЕЖА
Бозор сегментациясининг мохияти ва унинг ахамияти
Маркетингни бошкарув тизимида бозор сегментацияси мухим ахамиятга эга ва бозорда талабни урганиш еки маркетологлар атамаси билан айтганда “истеъмолчини тахлил этиш”- бозорлар холатини тахлил этишдаги биринчи боскич хисобланади.
Истеъмолчини тахлил этиш
бозор сегментацияси
истеъмолчи талаби сабабларини ўрганиш
қондирилмаган эҳтиёжларни аниқлаш
Бозор сегментацияси - харидорларнинг товарларни сотиб олишдаги хулк-атворлари, талаби ва товарларга муносабатидаги хусусиятларига караб, гурухларга ажратилиши.
Сегментларга ажратиш мезонларини танлаш куп жихатлардан товар еки хизматнинг турига, шунингдек корхона бозор фаолиятида хал килмокчи булган масалага боглик.
Сегментлашнинг асосий максади бозордаги хатти-харакатларни урганиб, уларнинг образини (моделини) ва келажакдаги эхтиёж талабларни тасаввур килишдан иборат.
Бозор сегментациясининг хусусиятлари
Бозорни тугри сегментлаш, шу сегментнинг специфик эхтиежларига катъий риоя килинган холда кам харажатлар билан товар етказиб беришни тугри ташкил килишдан иборатдир.
Халқ истеъмоли товарлари бозорини тадқиқ этишда маркетингга оид адабиётларда икки турдаги мезонлар қабул қилинади.
Биринчиси харидорларнинг даромади, ёши, жинси, турар манзилгохи, оиланинг хаёт цикли, касби, турмуш тарзи ва шунга ухшаш умумий белгиларни хисобга олади.
Мезонларнинг иккинчи тури сегментлашни ижтимоий гуруҳларнинг қадриятлари тизими ёки уларнинг маркетинг стратегиясининг, масалан, янги махсулот, янги сотиш тизими каби воситаларига кўрсатадиган қизиқишлари асосида олиб боради.

Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish