6- маъруза Электр занжирларни ҳисоблаш усуллари



Download 57,73 Kb.
bet13/15
Sana04.11.2022
Hajmi57,73 Kb.
#860159
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
6- маъруза Электр занжирларни ҳисоблаш усуллари-fayllar.org

Контур токлар тенгламалар тизимидаги бир хил индексли қаршилик-лар rln, L – контурдаги барча шохобчалар қаршиликлари йиғиндисига тенг: хар қандай хар хил индексли (ln) rln қаршилик иккала қўшни l ва n контурлар учун умумий бўлган шохобча қаршилигига тенг: агар l ва n контурларнинг умумий шохобчасидаги токлар мусбат ишоралари хар хил йўналган бўлса, у ҳолда rln қаршилиги олдида минус ишораси қуйилади. Таъриф бўйича rln= rnl . (6.12) Тенгламалар тизими (6.11)нинг контур токларига нисбатан ечимини хам матрица шаклида ёзиш қулайликларга олиб келади: In = Gnl Еl . (6.13) Ўтказувчанлик Gnl нинг матрицаси барча элементлари бу ифодада Крамернинг D детерминанти ва мазкур қаршилик матрицаси rln нинг алгебраик қўшимчаси Aln орқали келтирилган: Gnl = Anl / D. (6.14)

Кейинги тенглик берилган rln=rnl қаршилик тизими матрицасининг симметрик бўлганидагина хақиқийдир. Қаршилик матрицаси (rln=rnl) симметриялигидан алгебраик қўшим-чаларнинг (Anl=Aln) симметриялиги келиб чиқади ва, демак, ўтказувчанлик элементлари матрицаси ҳам симметрик бўлиши зарур: Gnl=Gln. (6.15) бунда Gnl коэффициентлар, умумий холда, контур ўтказувчанликлари деб аталади. Ихтиёрий икки тугунга уланган ток манбасининг занжирда мав-жудлиги, контур токлари усулини қўллашга тўсқин бўла олмайди. Шундай қилиб, (6.11,б) тенгламалар тизимининг чап томонида rla Ja ҳади қўшилади, яъни rln In + rla Ja =El. (6.16) Бунда, тенгламалар сони га тенглигича қолади, чунки ноъмалум контур токлар сони ортгани йўқ. Қўшимча ҳадни тенгламаларнинг ўнг томонига ўтказиб, (6.16) тенг-ламалар тизимини қуйидаги шаклга келтирамиз:

rln In = El - rla Ja = Ē l. (6.17) Ēl қийматни контурнинг келтирилган ЭЮКи деб номлаш мумкин. Мисол таъриқасида 6.2-расмдаги занжирни кўрамиз; унинг ўнг шохобчасида ток манбаси мавжуд. Занжир схемасида кўрсатилган икки контурнинг тенгламаларини тузиш етарлидир. Уларни тузишда токи қаршиликда ҳосил қилган кучланишлар пасаювини киритиш зарур: r11I1 + r12I2 + r1a Jа = Е1 = Еb r21I1 + r22 I2 + r2a Jа = Е2 = 0 (6.18) Агар токи k шохобча орқали оқиб ўтади, деб фараз қилсак, у ҳолда = 0, чунки токи биринчи контурнинг бирорта шохобчаси орқали ўтмайди, лекин = , чунки иккинчи контурнинг k шохобчаси орқали ўтиб, йўналиши иккинчи контур токи йўналиши билан мос бўлади. Шунга эътиборни қаратиш муҳимки, токи учун бошқа йўл масалан, с ва р шохобчалари орқали оқиб ўтишини ҳам таҳмин қилиш мумкин эди. Бу ҳолатда (6.18) ифодада қуйидагича ўзгартириш киритилади: r1a = rp ва r2a = - rc - rp. (6.19)


Download 57,73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish