5-мавзу: реал суюқликлар ҳаракати ва қонунлари. Бернулли тенгламаси



Download 1,04 Mb.
bet4/4
Sana23.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#170686
1   2   3   4
Bog'liq
5-M ТМ

3. Вентури сув ўлчагичи махсус трубадан сув ўтишига асосланган бўлиб, тузилиши содда ва ҳаракатланувчи қисмлари йўқдир (1.40-расм). Бу асбоб талабга қараб вертикал ёки горизонтал жойлаштирилади. Унинг горизонтал ҳолдагисини кўрамиз.
Труба горизонтал бўлгани учун (z1=z2), 1—1 ва 2—2 кесимларига Бернулли тенгламаси қуйидагича ёзилади:
бўлгани учун
2—2 кесимдаги тезликни топамиз:
- У ҳолда суюқлик сарфи қуйидагича аниқланади:
- Сарф формуласига тузатма коэффициент т ни киритамиз:
4. Пито найчаси учи тўғри бурчак ҳосил қилиб эгилган найча бўлиб, унинг эгилган учи суюқлик оқими йўналишига қарама- қарши қилиб қуйилади. Найчанинг иккинчи учи суюқликдан ташқарига чиқиб туради. Бу ҳолда озод сиртда ва найчадаги суюқлик сатҳида босим атмосфера босимга тенг. Шунинг учун найчадаги суюқликнинг баландлиги h оқимнинг тезлик босимини беради, яъни
Тезликнинг ҳақиқий миқдори (суюқлик туширилган найча ҳаракат тартибини бузганлиги учун) охирги формула билан хисобланган миқдорга тўғри келмайди. Шунинг учун бу формулага тузатиш коэффициенти а киритилади:
бу ерда а коэффициент; у ҳар бир найча учун тажриба йўли билан аниқлаб қуйилади.
Пито найчаси очиқ сиртли оқимларда тезликни ўлчаш учун қўлланилади.
5. Прандтль найчаси Пито найчасининг қулайлаштирилгани бўлиб, у трубалардаги тезликларни ўлчаш учун қўлланилади ва иккита найчадан иборат бўлади. Улардан бири Пито найчаси ва иккинчиси пьезометрдир. Пьезометрдаги суюқлик баландлиги пьезометрик босим ни берса, Пито найчасидаги суюқлик баландлиги тўлиқ босимни беради. Шунинг учун бу икки найчадаги баландликлар фарқи тезлик босимини беради ва унинг ёрдамида тезлик топилади:
а— тажрибадан топиладиган қиймати 1дан 1,04 гача ўзгарувчи коэффициент.

Foydalanilgan adabiyotlar

  • K.SH.Latipov. Gidravlika, gidromashinalar va gidropnevmoyuritgichlar. T. 1994
  • 2. K.SH.Latipov. Gidravlika va gidropnevmoyuritmalar. T. 1992
  • 3. A.Yu.Umarov. Gidravlika “O’zbekiston” T. 2002.
  • 4. D.R.Bozorov, R.M.Karimov. Gidravlika asoslari. T. 2004
  • 5. A.D.Girgidov. Mexanika jidkosti i gaza (Gidravlika). Sankt-Peterburg.

E‘tiboringiz uchun raxmat!

E‘tiboringiz uchun raxmat!

Bugungi mavzumizning qisqacha mazmuni shundan iborat!


Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish