5 – сонли маъруза матни. Мавзу: Автомобил йўл қопламаларини зичлашга мўлжалланган машиналар иш жараёни ва ҳисоби



Download 234,67 Kb.
bet3/3
Sana13.03.2023
Hajmi234,67 Kb.
#918587
1   2   3
Bog'liq
ер казиш 5

Рх, МПа 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6
y 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,15
Муштли катоклар билан зичлашдаги грунтнинг оптимал қалинлиги

бунда l – мушни узунлиги; в - муштнинг таянч сиртни пичик ўлчами; см – муштнинг узунлигига боғлиқ бўлган грунтнинг сиртқи увалоқланган қатламини қалинлиги.
Шиббалаш машинаси (Д-471Б) Т-100М тракторига ўрнатилиб иккита плитага эга. Плиталар 16 маротаба/минут частотата билан автомат равишда кўтирилади ва ташлаб юборилади. Иккала плита транспорт холатига кўтарилиб, қотириб қўйилиши мумкин. Трактор 80-200 м/соат тезлик билан харкат қилиши учун юришни секинлаштиргич ўрнатилган. Бу тезликда плита билан бир нуқтага тўрт-олти зарба берилади. Плита массаси 1,3 т, кўтариш баландлиги 1,3 м. Бундай параметрлар билан машина 1 м қалинликдаги грунт қатламини зичлаш имкониятига эга.

З расм. Тиркама вибрацияли каток Д-603.


а – умумий кўриниш; 1 – двигател; 2 – вибровал; 3 – рама; 4 – тиркама қурилма; б – кинематик схема; 1 – двигател; 2 – илашиш муфтаси; 3 – кардан вал; 4-5 ва 6 – понатасмали узатма; 7 – вибратор.

Вибрацияли катокларда унинг оғирлигига дебаланснинг марказдан қочирма кучи қўшилиб грунтни юклашни оширади. Одатда дебаланс каток ғўласининг ўқига ўрнатилади ва ўмумий двигателдан қувват олади. Замонавий тиркама катокларда вибраторни ишга солиш учун алохида двигател ўрнатилади (3-расм). Марказдан қочирма куч қуйидаги тенгламадан топилади



бунда G – мувозанатланмаган юкнинг массаси, кг; n – дебалансни айланиш частотаси, айл/мин; z – дебаланс массасининг марказидан айланиш ўқигача бўлган масофа.
Тебранишлар амплитудаси А=6z/Gв, бунда Gв – вибраторнинг тебранадиган қисмларининг массаси, кг.
Д-603 катокнинг параметрлари: зичлаш тасмасининг эни 1,8 м, зичлаш қалинлиги 0,8 м, двигателнинг қуввати 36,7 кВт, катокнинг массаси 6 Т.
Вибромашиналар билан фақат камқовушқоқ грунтлар ва йўл қопламасининг материаллари зичланади. Бунда массаси 6 т.ли каток оғирлиги 50 т.ли статик таъсирли катокни ўрнини босади.
Чақиқтоси, шағал, асфальтобетон кўп фазали грунт бўлиб амалда уларни зичлаш жараёни бир хил таматилга эга. Зичлаш минерал зоналарнинг яхлитлигини бузмаган холда бажарилади; унда хажм 3-5 маротаба кескин ўзгаради. Бу жраёнларда моторли-силлиқ ғўлали катоклар кенг қўлланилади.

4 расм. Силлиқ ғўлали моторли катоклар: а - катокларнинг конструктив схемалари; б – катокларнинг зичланаётган материалга таъсир қилиш схемаси; 1 – эргашувчи ғўла; 2 – етакчи ғўла.
4- расмда йўл асоси ва қопламаларини пировард зичлайдиган уч ўқли каток кўрсатилган. Уч ўқли катоклар шунингдек бўйлама ва кўндланг тўлқинларни йўқ қилади. Уларда етакчи ва эрганувчи ғўлаларнингзичланаётган грунтга таъсири бир хил эмас. Етакчи ғўладан z узатилган куч Т1 таъсирида, эргашувчи ғўла томонидан материалга К1 босим кўрсатилади. Бу куч таъсирида эргашувчи ғўла олдида хосил бўлган уюм харкат йўналишид сурилади ва зичланади. /ўла уюм устига чиқиб уни зичлайда ва кейинги уюм хосил бўлади. Бунинг натижасида хосил бўлган тўлқинсимонликни етакчи ғўла ўзиинг оғирлиги билан йўқ қилади.
Моторли катокларнинг техник тавсифномаси.

Русум

ДУ-42

Д-698

Тури

Икки ғўлали ва икки ўқли

Уч ўқли

Балласт билан массаси, т

15

18

Двигател қуввати, кВт

55,14

55,14

Зичланадиган тасма эни, м

1,25

1,4

Харакат тезлиги, км/соат:
Транспорт ишроитида
Ишчи шароитда

1,5-8,4
-


-
-



Назорат саволлари

  1. Зичлашнинг физик мазмуни.

  2. Зичлаш учун қўлланиладиган ишчи аъзолар.

  3. зичлашга таъсир этувчи грунтнинг параметрлари.

  4. зичлашга таъсир этувчи машиналарнинг параметрлари.

  5. Зичлагич машиналарнинг турлари.

  6. Пневмоғилдиракли катокларнинг турлари.

  7. Пневмоғилдиракли катокларнинг афзалликлари.

  8. Шиббалаш машинасининг иш тамойили.

  9. Тиркама вибрацион катокнинг иш тамойили.

  10. Моторли катоклар ва уларнинг иш бажаришини изохи.

Download 234,67 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish