5 – сонли маъруза матни. Мавзу: Автомобил йўл қопламаларини зичлашга мўлжалланган машиналар иш жараёни ва ҳисоби



Download 234,67 Kb.
bet2/3
Sana13.03.2023
Hajmi234,67 Kb.
#918587
1   2   3
Bog'liq
ер казиш 5

sм

Каток билан ғалтаклашда

Шиббалашда

Силлиқ ғўлалар билан

Пневмоғилдирак билан

Камқовушқоқ грунтлар (қумли, чангсимон)

0,3-0,6

0,3-0,4

0,3-0,7

Ўртахол, қовушқоқ грунтлар (қовушқоқ тупроқлар)

0,6-1,0

0,4-0,6

0,7-1,2

Кучли қовушқоқ грунтлар (оғирқовушқоқ тупроклар0

1,0-1,5

0,6-0,8

1,2-2,0

Ўта қовушқоқ (тупроклар)

1,5-1,8

0,8-1,0

2,0-2,3



2- расм. Пневмоғилдиракли катокларнинг схемалари: а – тирками; б – яримтирками; в – ўзи юрар; г – эркин харкатланадиган секцияларли.

Пневмоғилдиракли катоклар, бошғаарг нисбатан, грунтга катта илашиш юзаси орқали таъсир қилади. Бу холат, бир хил оғирликда, бошқа катокларга нисбаан кам ўтишлар сонида грунтни чуқуроқгача зичлайди. Пневмоғилдиракли катокларда зичлаш бошлнишида босимни минималга тушириб, пировардда номиналга кўтарилади. Пневмоғилдиракли катоклар (2-расм) тортгичга уланиши бўйича тиркама, ярим тиркама, ўзи юрар турларга бўлинади. Ғилдиракларининг осмалари бўйича пневмокатоклар тобе осмали, секцияли (эркин харакатланадиган секцияларли) ва омихти осмалиларга турланади. Ғилдирак осмаларининг тури катокнинг конструкциясига ва ғилдиракларининг едирилишига таъсир кўрсатади. Ғилдираклари тобе осмали катоклар содда, аммо нотекис сиртда харкатланаётганда ортиқча юклнишдан сиқламайди ва шиналарни тезроқ ишдан чиқишига сабабчи бўлиши мумкин. Секцияли катокда бу ходиса содир бўлмайди, чунки хар бир ғилдирак ўз юки билан эркин харакатланади.


Қуйида пневмоғилдиракли катокларнинг техник тавсифномалари келтирилган.
Қобирғали, муштли ва решёткали катоклар оғир муштлашган грунтларни зичлашда айнан самарали бўлиб, муштларининг грунтга катта солиштирма босими билан фарқ қилади. Муштли катоклар сочма грунтлард кам самарали ва хўл тупроқда иш бермоқди. Тортгичнинг қувватидан тўла фойдланиш учун, унга 2-3 та тиркама каток улаш хам мумкин. Бикир силлиқ қўлали каток билан ғалтаклашга нисбатан, пневмокаток каби муштли каток грунтни катта чуқурликкача зичлайди. Унинг камчилиги, юза қатлимни увалаб зичламаслигида.
Грунтни зичлашдаги катокнинг иш унуми қуйидаги тенгламадан топилиши мумкин

бунда Кв – иш вақтидан фойдаланиш коэффициенти, Кв=0,75-0,85;
L – йўлнинг зичланаётган худудини узунлиги, м; в – зичланаетган тасмани эни, м; а – ўтишларни бир-бирини устига тушиш эни, а=0,15-0,20 м; V – каток ишлашидаги харакат тезлиги; tб – катокни битта бугилишига кетадиган вақт, мин; m – битта тасмадан катокни ўтишлар сони; Но – зичланадиган грунт қатламининг оптимал қалинлиги, м.

Пневмоғилдиракли катокларник техник тавсифи



Параметр

ДУ-43

Д-44

Д-551

Д-627

Каток тури

Тиркама

Ярим

Тиркама

Ўзи юрар

Зичланаётган тасма эни, м

3,1

2,6

2,8

1,7

Ғилдираклар сони, дона:
етакчи ўқда
эргашувчи ўқда

-
5

-
6

2
4

4
3


Шина ўлчами, см

45-62,5

35-50

66,25-62,5

30-50

Каток массаси, т:
Балласт билан
балластсиз

40-50
12-6


17
6


30-40
19


16
7



Шинадаги хаво босими, МПа

0,35-07

0,2-0,65

0,2-0,43

0,35-0,55

Тортгич

Т-100м

К-700

МОАЗ-546

Двигател 6Т2

Двигател қуввати, кВт

79,4

132,4

176,4

80,8

Минимал бурилиш радиуси, м

-

7,6

9

6

Зичлайдиган қатламини чуқурлиги, см

<55

<45

<50

<40

Грунтни пиравард қалинликгача Нпр зичлаш мумкин, аммо унда катокни битта тасмадан ўтишлар сони кўпайиб кетади. Шунинг учун грунт оптимал қалинликда зичланади, чунки у холда бир тасмадан ўтишлар сони 2-3 маротаба камаяди.


Пневмоғилдиракли катоклар учун

бунда W ва Wo – грунтнинг мавжуд ва оптимал намликлари; Q – пневмоғилдирак юкламаси, Н; Рх – шинадаги хаво босими, МПа; y - шинадаги босимга боғлиқ бўлган покрўшка синчининг (каркас) бикирлик коэффициенти:



Download 234,67 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish