4-маъруза. Рақамли овоз ёзиш


а) Дастлабки кетма-кетлик



Download 327,51 Kb.
bet5/6
Sana22.02.2022
Hajmi327,51 Kb.
#104006
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4-маъруза Ракамли овоз ёзиш

а) Дастлабки кетма-кетлик



1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16



б) Перемежениедан кейинги ҳолат

1

5

9

13

2

6

10

14

3

7

11

15

4

8

12

16



в) Сигналга хатолик таъсир қилган ҳолат

1

5

9

13

2

6

10

14

3

7

11

15

4

8

12

16



г) Кетма-кетликни тиклаш

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

Перемежение ва деперемежение

РАЎ ишлаш принципи

Декодердан олинган рақамли сигнал аналог кўринишига ўзгартирилади. Бу ўзгартириш қуйидагича амалга оширилади:



  1. РАЎ декодери рақамлар кетма-кетлигини дискрет квантланган сигналга ўзгартиради.

  2. Вақт бўйича дискрет отстчетлардан вақт бўйича узлуксиз сигнал ҳосил қилинади.

  3. Сигнални якуний тиклаш жараёни паст частотали аналог филтр ёрдамида қўшимча спектр қўшиш йўли билан амалга оширилади.



Рақамли овоз ёзиш сифатига таъсир кўрсатувчи омиллар.
1. АРЎ ва РАЎ разраяди.
2. АРЎ ва РАЎ дискретлаш частотаси.
3. АРЎ ва РАЎ Джиттер.
4. Қайта дискретлаш (Передискретизация).

Овоз ёзиш ва ўқишда аналог трактда ҳам овоз сифатига таъсир кўрсатувчи қуйидаги бир қанча муҳим параметрлар ҳам мавжуд:
1. Сигнал/шовқин муносабати.
2. Ночизиқли бузилиш коэффициенти.
3. Интермодуляцияли бузилиш.
4. АЧХ нинг нотекислиги (неравномерность АЧХ).
5. Каналларнинг ўзаро сингиб кетиши яъни бир-бирига аралашиб кетиши (взаимопроникновение каналов).
6. Динамик диапазон.

Джиттер - рақамли сигнални фаза бўйича титраши – узатиладиган сигналнинг фаза ёки частота бўйича силжиши (отклонение).


Джиттер - задаюший генераторнинг ностабиллиги натижасида, узатиш линиялари параметрларининг вақт бўйича ўзгариши ва бир хил сигнал частота ташкил этувчиларининг турли тезликларда узатилиши натижасида юзага келади.
Рақамли тизимларда рақамли сигнал фронти жойлашувининг вақт бўйича тўсатдан тезкорлик билан ўзгариши натижасида 10 Гц ва ундан юқори частота силжиши юзага келади ва сигнал бузилишига олиб келади. ITU-T G.810 стандартига асосан частота силжиши 10 Гц дан ошган ҳолларда классификацияланади.
Джиттерни бартараф этиш – рақамли электроника, хусусан рақамли интерфейсларни лойиҳалаштиришда юзага келадиган асосий муаммолардан бири ҳисобланади. Джиттернинг нотўғри хисоб-китоб қилиниши натижасида трактдан рақамли сигналларнинг ўтиши жараёнида джиттернинг кўпайиб кетиши ҳисобига ускуна ишламай қолиши мумкин.
Рақамли овоз ёзишда джиттер - детонация (магнит лентанинг нотўғри, нобарқарор айланиши ва б.қ.) натижасида юзага келиши мумкин.

Телекоммуникация соҳасида джиттер деганда одатда IP-пакетларнинг ўртача ўтиш вақтига нисбатан минимал ва максимал ўтиш вақти фарқига тушунилади. Масалан, 100 та IP-пакет жўнатилса, пакетнинг минимал ўтиш вақти 395 мс, ўртача – 400 мс, максимал – 405 мс десак, бунда (405-400=5, 400-395=5) джиттерни кичик деб ҳисобласа бўлади.
Агар100 та IP-пакет жунатилса, пакетнинг минимал ўтиш вақти 1 мс, ўртача – 50 мс, максимал – 100 мс десак, бунда (100-50=50, 50-1=49) джиттерни юқори ҳисобланади.
Масалан, VoIP протоколи джиттерга нисбатан жуда сезгир ҳисобланади.

Джиттер ҳосил бўлиши сабаблари:
Сигналнинг рақамли микросхема элементларидан ўтиш жараёнида кечикиши юзага келиши.
Сигналнинг кабел ёрдамида ўтиши жараёнида унинг сўниши ва кечикиши (масалан, аудиотехникада уловчи кабеллар).
Паразит наводкалар.
Ўқиётган қурилмадан синхронланган сигнални ёзадиган қурилма орқали маҳсулотни эшитишда ҳосил бўладиган джиттер.
Аналог-рақамли ўзгартиргич - Замонавий рақмли овоз ёзиш ва ўқиш тизимларида джиттернинг асосий манбаи ҳисобланади. Замонавий рақамли студия синхронизаторлари етарлича такломиллаштирилган бўлиб, уларда АРЎга нисбатан джиттер даражаси жуда кичик бўлади.
Ҳар бир АРЎда сигналнинг квантлаш частотасини ҳосил қилувчи импульс генератори мавжуд. Бунда импульс кгенераторининг таъминот манбасининг нобарқарорлиги натижасида ҳам юқори даражадаги джиттер келиб чиқади.

См. также[править | править вики-текст]



  • Аудиоредактор

  • Импульсно-кодовая модуляция

  • Сжатие аудиоданных

  • Цифровые аудиоформаты

  • Аудиокодек

  • Семпл

Примечания[править | править вики-текст]

  1.  H. Nyquist, "Certain topics in telegraph transmission theory, " Trans. AIEE, vol. 47, pp. 617—644, Apr. 1928

  2.  Котельников В. А. О пропускной способности «эфира» и проволоки в электросвязи // Успехи физических наук : Журнал. — 2006. — № 7. — С. 762-770.

  3.  Robertson, David. Alec Reeves 1902—1971 Privateline.com: Telephone History (англ.)

  4.  Клод Шеннон — Математическая теория связи

  5.  C. E. Shannon. Communication in the presence of noise. Proc. Institute of Radio Engineers. Vol. 37. No. 1. P. 10—21. Jan. 1949.

  6. ↑ Перейти к:1 2 3 4 5 6 7 8 9 The compact disc: a handbook of theory and use Авторы: Ken C. Pohlmann (англ.)

  7.  Billboard 22 авг 1981 — Japan’s denon label 10-year digital veteran (англ.)

Литература[править | править вики-текст]

  • Шкритек П. Справочное руководство по звуковой схемотехнике: Пер. с нем.-М. Мир, 1991.-446 с.: ил.

  • Золотухин И.П., Изюмов А.А., Райзман М.М. Цифровые звуковые магнитофоны. — Томск: «Радио и связь», 1990. — 160 с. — ISBN 5-256-00559-6.

Ссылки[править | править вики-текст]



В Википедии есть портал
«Цифровой звук»

  • Формат MP3.Часть 5. Принципы преобразования «аналог — цифра» и «цифра — аналог»

  • Цифровая звукозапись. (Онлайн Энциклопедия Кругосвет)

  • Компьютерная запись звука




Download 327,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish