3 Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 6,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/195
Sana07.04.2022
Hajmi6,7 Mb.
#533542
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   195
Bog'liq
JizPI 2-tuplam 09.04.2021

 
 
 
СУПРАМОЛЕКУЛЯР КОМПЛЕКСЛАРНИНГ ОЛИНИШИ 
Хакбердиев Ш.М. кимё PhD 
Жиззах политехника институти 
Ибрагимов В.И. 
Жиззах политехника институти академик лицейи 
 


99
Супрамолекуляр кимё, кимё фанининг нисбатан ёш йўналишидан бири ҳисобланиб, ўтган 
асрнинг 60-70 йилларида макроциклик бирикмалар, хусусан, макроциклик металл лигандлари 
кимёси билан бирга жадал ривожлана бошлаган. Тўлиқ бўлмасада, оддий ва мураккаб 
супрамолекуляр кимёвий системалар ҳақидаги концепция ва тасаввурлар, замонавий кимё фани 
шаклланиш давридан маълум бўлган [1].
- супрамолекулалар - бир нечта компонентлар- рецептор ва унинг субстрати (субстратлари) 
молекулалараро таниш асосида ўзаро ассоциацияланиши натижасида яққол чегарага эга бўлган 
олигомер заррачалар ҳосил бўлишидир. 
- молекуляр ансамбллар - аниқ сони маълум бўлмаган компонентларнинг спонтан 
ассоциацияланиши ҳисобига ҳосил бўлиб специфик фазага ўтувчи, унинг табиатидан келиб 
чиққан ҳолда, оз бўлсада яққол микроскопик тартибга эга полимолекуляр системалар (клатратлар, 
мембраналар, везикула ва мицеллалар) кимёси. Кимёнинг бу йўналиши молекуляр 
ассоциатларнинг бўлиши мумкин бўлган энг кичигидан (димер) то йирик молекуляр 
ассоциатларгача бўлган (ташкилланган фазаларни) бирикмаларни бир позициядан кўриб чиқиш 
имконини беради. 
Бугунги кунда кўплаб тадқиқотлар ўзи ташкилланувчи катта ва кичик молекуляр системалар 
(комплекслар) синтези усулларини ишлаб чиқишга йўналтирилган. Бу системаларда 
ташкиллашиш аксарият ҳолларда ковалент боғлар ҳисобига эмас, балки, турли таъсирлар 
иштирокида (масалан, водород боғлар ҳисобига) юзага келади. Айрим ҳолларда эса ковалет 
боғланиш бу жараённинг каттароқ қисмини ташкил этади (масалан, металл-лиганд орасидаги 
таъсирлашув). Қарашларнинг бундай ўзгариши янгилик эмас, балки кимё фанидаги “меҳмон-
мезбон” тушунчасининг ривожланиши ҳамда табиий фанларнинг бошқа соҳаларидаги 
тушунчаларни ҳам ўз ичига қамраб олишидир. 
“Меҳмон-мезбон” типидаги комплекс ҳосил бўлишида “мезбон” молекуласи “меҳмон” 
молекуласи билан боғланиб супрамолекулани ҳосил қилади. Одатда мезбон вазифасини марказида 
каттагина бўшлиқ тутган йирик молекула ёки агрегат бажаради. Меҳмон ўрнида эса бирор 
анорганик катион, анион ёки гормон ва феромон каби мураккаброқ молекула бўлиши мумкин. 
- комплекслар икки ва ундан ортиқ молекула ёки ионлардан ташкил топиб, ковалент боғлар 
табиатидан фарқли, электоростатик кучлар ҳисобига боғланган антиқа структурали системани 
ташкил этади; 
- молекуляр комплекслар водород боғлар, ион жуфтликлар, π- кислота-π-асос таъсирлашув
металл-лиганд боғланиш, Ван-дер-Вальс тортишув кучлари таъсирида, эритувчининг қайта 
қурилиши ҳамда қисман ҳосил бўлган ёки узилган ковалент боғлар (ўтиш ҳолати) ҳисобига 
барқарор ҳолда бўлади; 
- меҳмон ва мезбон ўртасидаги муносабат, бу молекулалардаги боғланиш марказларида юқори 
стериоэлектрон комплементар ташкиллашувни ўз ичига олади; 
- мезбон компоненти органик молекула (ёки ион) унинг боғланиш марказлари комплексда 
йиғилади, аксинча меҳмон компоненти бирор бир молекула (ёки ион) унинг боғланиш марказлари 
комплекс бўйлаб тарқалади. 
Мезбон бирикмаларни синфлашда меҳмон ва мезбон ўртасидаги таъсир кучларини ҳисобга 
олинади. Агар мезбон-меҳмон агрегат электростатик кучлар (ион-диполь, диполь-диполь ва 
водород боғлар) эвазига боғланган бўлса “комплекс” атамаси қўлланилади. Кучсиз, 
йўналтирилмаган (гидрофоб, Ван-дер-ваальс ва кристалл панжара таъсирлари ва бошқа) кучлар 
эвазига ҳосил бўлган структураларга “кавитат” ёки “клатрат” атамасини қўллаш тўғрироқ 
ҳисобланади. 



Download 6,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish