3 ЎҚув-услубий мажмуанинг таркибий тузилиши


  Моддий моделлар ўз ўрнида физик ва белгили моделлардан иборат.  И



Download 4,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/160
Sana18.02.2022
Hajmi4,99 Mb.
#456552
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   160
Bog'liq
biznesni tadqiq etish usullari

86 
Моддий моделлар ўз ўрнида физик ва белгили моделлардан иборат. 
И
қ
тисодий-математик моделлар ўз ўрнида функционал ва
структурали бўлиши мумкин.
Функционал моделлар кириш ва чи
қ
иш параметрларини
бо
ғ
ланиш функцияларини акс эттирадилар.
Структурали моделлар мураккабро
қ
бўлиб, тизимни ички
структурасини ифодалаб, ички ало
қ
аларни акс эттиради. 
Моделлар
Чизи
қ
ли моделларда ма
қ
сад
мезони чизи
қ
ли функция 
кўринишда бўлади, унинг
экстремал
қ
ийматлари
орасидаги муносабат чизи
қ
ли
тенгламалар ва тенгсизликлар
ор
қ
али ифодаланади
Динамик моделларда эса
и
қ
тисодий кўрсаткичлар
нинг ва
қ
т давомида
қ
андай
ўзгариши кузатилади ва
уларга
қ
айси омиллар
таъсир этиши ўрганилади.
Статик моделларда
и
қ
тисодий жараёнлар ва
кўрсаткичларнинг маълум
бир ва
қ
тдаги
ҳ
олати
ўрганилади.
Физик моделлар
реал объектни физик табиатини акс эттирадилар ва асосан 
физик хоссаларини ифодалайдилар. Улар кўпроқ техника фанларида қўлланилади. 
Иқтисодиётда физик моделлар асосан иқтисодий тажриба сифатида қўлланилади. 
Масалан, битта корхонада ўтказилган тажриба натижалари бутун тармоқка 
кўчирилади. Лекин, физик моделлаштиришни имкониятлари чегараланган, чунки 
тизимни битта элементига мос келган натижа бутун тизимга мос келавермайди. 
Белгили моделлар ҳ
ар хил тилларда ифодаланиши мумкин: сўзлашув тилида, 
алгоритмик, график, математик тилда. 
Иқтисодиётда энг кенг қўлланиладиган моделлардан бири - бу 
иқтисодий-

Download 4,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish