3-мавзу: Ўсимликлар озиқланишида тупроклар таркибининг аҳамияти ва сингдириш қобилиятларининг ўрни



Download 0,88 Mb.
bet2/7
Sana25.02.2022
Hajmi0,88 Mb.
#270923
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
7-мавзу

  • Тупроқнинг қаттиқ фазаси. Тупроқнинг қаттиқ фазаси ўсимликлар учун асосий заҳира моддаларни тутади. Тупроқ қаттиқ фазасининг 90-99% ини минерал моддалар, фақатгина бир неча % ини органик моддалар ташкил қилади. Тупроқ қаттиқ фазасининг деярли яримини O, учдан бир қисмини Si, 10% дан кўпроғини Al ва Fe ташкил қилади, атиги 7%га яқини бошқа элементлар ҳиссасига тўғри келади. C, H, O, P, S тупроқнинг ҳам минерал ва ҳам органик қисми таркибида учрагани ҳолда, N фақат органик моддалар таркибига киради.
  • Тупроқнинг минерал қисми. Тупроқнинг минерал қисми турли минералларнинг жуда майда заррачаларидан иборат. Хосил бўлишига кўра бирламчи ва иккиламчи тупроқ минераллари фарқланади. Бирламчи минералларга кварц, дала шпатлари, слюдалар, шох алдамаси ва пироксинлар киради. Улар тоғ жинсларининг емирилиши ва нураши натижасида тупроқ ҳосил қилувчи она жинс таркибига ўтади.
  • Бу минераллар тупроқларда асосан қум (0,05-1,0 мм), чанг (0,001-0,5 мм), қисман ил (0,001 мм дан кичик) ва коллоид (0,25 мкм дан кичик) заррачалар ҳолида учрайди. Кимёвий жараёнлар ва микроорганизмларнинг ҳаёт фаолияти натижасида бирламчи минераллардан каолинит, монтмориллонит, гидрослюда каби иккиламчи минераллар ҳосил бўлади.

Tuproq eritmasining muhiti

  • Muhit
  • N ionlari kontsentratsisi, g/l
  • Kuchli nordon
  • 3-4
  • 10-3 - 10-4
  • Nordon
  • 4-5
  • 10-4 - 10-5
  • Kuchsiz nordon
  • 5-6
  • 10-5 - 10-6
  • Mo’tadil
  • 7
  • 10-7
  • Kuchsiz ishqoriy
  • 7-8
  • 10-7 - 10-8
  • Ishqoriy
  • 8-9
  • 10-8 - 10-9
  • Kuchli ishqoriy
  • 9-11
  • 10-9 - 10-11

Download 0,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish