3-маъруза. Пакетлар коммутацияси механизмлари ва тамойиллари


Пакетли коммутациянинг афзалликлари



Download 1,16 Mb.
bet2/3
Sana11.04.2022
Hajmi1,16 Mb.
#544584
1   2   3
Bog'liq
2 5280671305568359374

Пакетли коммутациянинг афзалликлари:

  • пульсацияли трафикни узатишда тармоқнинг ўтказиш қобилиятини ошириш имкониятини беради;

  • фойдаланувчилараро трафик ҳолатини инобатга олган ҳолда, тармоқ шароитига нисбатан физик каналларнинг ўтказиш қобилиятини тақсимлаш имкониятини беради.

Пакетли коммутациянинг камчиликлари:

  • коммутаторларнинг буферларидаги халақит тармоқ ҳолатига боғлиқ бўлганлиги сабабли фойдаланувчилараро узатиш тезлигининг ноаниқлиги;

  • маълумот пакетларининг ўзгарувчанлиги;

  • буферларда навбатлар ортиб кетганлиги сабабли маълумот (пакетлар) йўқолиши.

Бу камчиликларни бартараф этиш мақсадида турли усуллар қўлланилади (Quality of Service (QoS) каби). Бундай усуллар қўлланилиши сабабли пакетлар коммутацияси ҳозирги кунда юқори тезликли тармоқларни ташкил этишда энг самарали деб тан олинган.
Пакетли коммутация тармоқлари икки хил ишлаш тартибига эга: виртуал каналлар тартиби (уланиш орқали алоқа) ва дейтаграммали тартиб (уланишсиз алоқа).
Пакетли коммутация коммутаторининг каналлар коммутацияси коммутаторидан фарқи коммутаторнинг чиқиш порти пакет қабул қилинган вақтда бошқа пакетни узатиш билан банд бўлганда пакетларни вақтинчалик сақлаб туриш учун ички буфер хотирасига эгалигидир.
Бу ҳолда пакет маълум вақт давомида чиқиш портининг буфер хотирасида жойлашади, ҳамда унга навбат келганда кейинги коммутаторга узатилади.
Маълумотларни узатишнинг бундай схемаси магистрал алоқада коммутаторлар орасида трафик пульсациясини камайтиришга ва шу орқали уларни тармоқ ўтказиш қобилиятидан янада эффективроқ фойдаланишга имкон беради.
Тармоқда бирлик вақт мобайнида пакетлар коммутацияси усулини қўллаб узатиладиган компьютер маълумотларининг умумий ҳажми каналлар коммутациясини қўллаб узатиладиган маълумотлар ҳажмига нисбатан кўпроқ бўлади. Бунинг сабаби, катта сонлар қонунига кўра алоҳида абонентлар пульсацияси вақт бўйича шундай тақсимланадики, уларнинг максимал қийматлари бир-бирига мос келмайди, шунинг учун коммутаторлар, агар хизмат кўрсатилаётган абонентлар сони ҳақиқатдан ҳам кўп бўлса, доимий ва етарли даражада бир маромда юкланган бўлади.
Узатиш манбасидаги тўхталишлар:

  • - сарлавҳаларни узатишга кетадиган вақт;

  • - ҳар бир кейинги пакетни узатиш жараёнида ҳосил бўладиган интерваллар натижасида юзага келадиган тўхталишлар.


Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish