2-мавзу. Россия империясининг Туркистондаги маъмурий бошқарув тизими ва мустамлакачилик сиёсати


Россия Ўрта осиёни босиб олиш сабабларини айтинг. Мустамлака “ҳарбий-ҳалқ бошқаруви”



Download 99,77 Kb.
bet8/13
Sana21.04.2022
Hajmi99,77 Kb.
#570177
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
2-Мавзу семинар машғулоти учун топшириқ.(2-u)

Россия Ўрта осиёни босиб олиш сабабларини айтинг. Мустамлака “ҳарбий-ҳалқ бошқаруви”.

Урта Осиёнинг Россия империяси томонидан егалланиши XIX асрнинг 20-йилларида Англияда ишлаб чиқарилган моллар Россиядан келтириладиган маҳсулотларга рақобат туғдира бошлади. Буюк Британия Афғонистон, Эрон ва Урта Осиё ҳудудларига булган даволарни очиқчасига байон эта бошлаган эди. Россия Осиё бозорларида уз мавқейини мустаҳкамлаш мақсадида рус маҳсулотларини минтақага келтиришида имтиёзли шароитларини яратиб берди.
Чор Россиянинг минтақага дипломатик ва савдо сотиқ алоқаларини кучайтиришга булган қизиқишлари натижасида ҳарбий тасир утқизиш, босқинлар уюштириш даврлари босиб утилди. АлександрII ҳукмронлик даврига келиб Урта Осиёни босиб олиш империя ташқи сиёсатининг устивор юналишларидан бирига айланди.
Енгил саноатини таминлаб берувчи арзон хом ашё базасининг Урта Осиёда мавжудлиги, Россиянинг Европа бозорлари билан ракобат кила олмаслиги сабабли ишлаб чикарилган махсулотларини сотиш учун Урта Осиё бозорларини егаллашга ҳаракат қилди.
Қрим уруши (1853-1856 йй.) туфайли Қора денгиз портларининг Россия қўлидан кетиши ҳамда унинг ўрнини Ўрта Осиё хонликларини эгаллаш ҳисобига тўлдириш, Ўрта Осиё орқали Эрон, Афғонистон, Хитой, Ҳиндистон каби давлатларда Англиянинг таъсирини йўқотиб, бу давлатлар билан савдо ва дипломатик алоқалар ўрнатиши учун .
Туркистон улкасида энг кадим даврлардан суний сугориш тармоклари кенг ривожланган булиб пахтачилик, галлачилик, шоличилик, зигирпоя, каноп, кунжут, полиз экинлари ва хокозолар етиштирилган.
Унумдор ерлардан олинадиган пахта, буғдой, пилла,полиз экинлари, боғдорчилик мевалари, ва уларни етиштириб берувчи қул кучлари, деҳқонлар,кора ишчиларнинг меҳнатлари керак эди. Ер ости бойликлари:БИтмас - туганмас Нефть, руда, мис, олтин конларининг ва бошка куплаб бойликларнининг Урта Осиёда бисёрлигиэди.

Мстамлакачилик – кучли давлатлар томонидан зурлик билан эгалланган мамлакат ёки худудни сиёсий ва иктисодий мустакилликдан махрум этиб узига буйсинтриш, карам килиш, талаш сиёсати булиб бунда харбий зуравонликлар билан халкларни рухан, жисмонан буйсинтиришдир. Туркистоннинг Тошкентдан бошқа шаҳарларида, узини-узи бошқариш органлари ташкил қилинмаган эди.”1867 йил Низоми”га кура, жамоат хужалик ишлари шаҳарларда сайланувчи маҳаллий маьмурият томонидан амалга ошириларди. Шаҳар қисмлар (шаҳар районлари)га булиниб,уларни оқсоқоллар бошқарарди. Улар маҳаллаларда тайинланган сайловчилар қурултойи томонидан сайланарди. Шаҳар оқсоқоллари солиқ йиғиш ва мажбуриятларни тақсимлаш билан шуғулланарди. Улар ҳарбий губернатор томонидан тайинланарди ва шаҳар доирасида политсия хизматини бошқарувчи катта оқсоқолга буйсунарди. Катта оқсоқолга барча қуйи политсия амалдорлари – миршаблар, мироблар ва қозилар буйсунардилар. Уларнинг барчаси шаҳар аҳолисидан йиғилувчи маблағ ҳисобидан маош олардилар. Мустамлакачиликда 1867-йил харбий халк бошкармаси тузилиши , Шахар янги ва эски кисмлардаги ижтимоий сиёсий ва хужалик бошкаруви алохида олиб борилган бу иккала кисм хам Тошкент шахри бошлигига буйсинарди. “Харбий халк бошкаруви”нинг карорига кура режа тузиш, уй куришга ер ажратиш, куча ва майдонлар барпо этиш, соликлар, турли тушумларни тартибга келтириш ва ундириш, шунингдек шахар даромад ва харажатлар смитасини тузиш, ирригация тизими ва ободончилигини бошкариш ав хокозалар киритилган. Харбий халк бошкарувининг барча карорларини Генерал-губернатор томонидан тасдиклангач вилоят идораси, шахар бошлиги ва хоким оркали тадбик этилган.



  1. Туркистонда суд амалиётининг қонуний тартиби бузилган ҳолда қандай чоралар кўрилган.

Turkistonda mustamlakachilik sud tizimi, himoya va jazo institutlari faoliyat olib borgan. 1865 yilda qabul qilingan ―Turkiston viloyatini boshqarish haqidagi muvaqqat Nizomda viloyat harbiy gubernatori zimmasiga an‘anaviy musulmon sud muassasalarini nazorat qilish vazifasi yuklatilgan. Ma‘muriy va sudlov tizimini o’z qo’lida birlashtirgan harbiy gubernator huzurida harbiy-sud komissiyasi tuzilgan edi. Nizomga asosan mahalliy aholi uchun an‘anaviy sud tizimi – o’troq aholi uchun qozilik sudi va ko’chmanchi aholi uchun biylik sudi saqlab qolindi va ularga fuqarolik va jinoiy ishlarni avvalgidek shariat qoidalari asosida ko’rib chiqish vakolati berildi, ammo qozilarni tayinlash va bo’shatish harbiy-gubernator ixtiyoriga berildi.Sud tizimidagi an‘anaviy ierarxiya bekor etilib, qozikalon lavozimi tugatildi va barcha qozilar huquqi tenglashtirildi, qozilarni uch yilga saylash, da‘vogarga o’zi ishonch bildirgan qoziga murojaat qilish huquqini berish kabi o’zgarishlar kiritildi. Yangi tartibga ko’ra, mahalliy aholi vakillari rus fuqarolari manfaatlariga aloqador masalalarda imperiya sudlari tomonidan sud qilinadigan bo’ldi. O’lim jazosi va umrbod qamoq jazosiga aloqador fuqarolik va jinoiy sud hukmlarini chiqarish Turkiston viloyati harbiy gubernatori vakolatiga berildi. Savdo sohasidagi bahsli masalalarni ko’rish esa rus va mahalliy savdogarlar vakillaridan iborat tijorat sudlari hukmiga havola etilishi belgilandi. Harbiy gubernatorga an‘anaviy sudlarning hukmlarini rus harbiy-jinoyat sudlarining mos keluvchi muqobil hukmlari bilan almashtirish huquqi berildi. Bularning bari qozilar vakolati ma‘lum darajada cheklaganligidan dalolat berar edi. An‘anaviy sud tizimiga ko’nikkan mahalliy aholi vakili uchun bu yangi tartiblarga majburan amal qilish og’ir kechdi. 1867 yilda qabul qilingan ―Nizomga asosan an‘anaviy qozilik sudlari ―xalq sudlari deb yuritiladigan. General-gubernatorlarga ―ijtimoiy tartibni va davlat xavfsizligini buzishi mumkinbo’lgan holatlarga nisbatan majburiy Nizomlarni ishlab chiqish huquqi berilgan. Bu Nizomlarning buzilishi ma‘muriy tartibda ko’rib chiqilgan va aybdorlarga 500 rubl miqdorida jarima belgilash va ularni uch oygacha hibsda saqlash huquqiga ega bolgan. Politsiya boshliqlari va jandarm boshqarmalarining rahbarlari uchun ―davlat jinoyatlarini sodir etish va ularga aloqadorlikda, shuningdek g’ayriqonuniy tashkilotlar aloqadorligi bilan asosli gumon uyg’otuvchi barcha shaxslarni ikki haftadan ko’p bo’lmagan muddatda hibs etish huquqi berilgan. Ularga, shuningdek, har qanday paytda fabrikalarda,zavodlarda, tintuv o’tkazish va mulkning har qanday shaklini xatga tushirish huquqlar berilgan.


  1. Download 99,77 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish