2-мавзу: Иситиш асбобларининг классификацияси. Режа



Download 0,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/8
Sana21.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#40719
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Isitish asboblarining klassifikatsiya

Кабелли иситиш тизими. Ушбу 
иситиш тизими электр таъминоти 
тизимига 
уланган 
симлардан 
ташкил топади. Кабелли иситиш 
тизимларини 
зинапояларга, 
деворларга 
ёки 
пол 
тагига 
ўрнатилиши мумкин. 
 
Инфрақизил нурлар ёрдамида иситиш. Бу тизимда инфрақизил нурлар 
иссиқлик тарқатувчи махсус лампалар ёрдамида тарқатилади. Бундай нурларни 
инсон кўзи билан кўриб бўлмайди ва улар инсон учун умуман зарарсиз 
ҳисобланади. Бу тизимда фақатгина нурлар йўналтирилган нарсаларгина 
исийди.
Фольга ёрдамида иситиш. Бундай тизим янгилик бўлганлиги сабабли ҳали 
у қадар оммалашгани йўқ. Бунда иситгич сифатида юпқа фольгадан 
фойдаланилади. Фольга пластик плёнкалар орасига жойлаштрилади ҳамда 
бутун конструкция электр таъминотига уланади. 
 
Электр токи натижасида фольга 
38℃ гача исийди. Ушбу қурилмани 
полга, деворга ёки шифтга ўрнатиш 
мумкин. Бундай иситиш тизими ток 
қувватидан келиб чиқиб 2 турга 
ажратилади: 125 Вт ва 150 Вт 1 м
2
жойга. Бундай тизим жуда тежамкор 
бўлиши билан биргаликда монтаж 
жараёнида 
қийинчиликлар 
туғдирмайди.
Радиаторлар 
Радиаторлар конструкцияси бўйича 3 та турга бўлинади: 
1. Секцияли – ушбу турдаги радиаторлар алоҳида элементлардан иборат 
бўлиб, улар бир – бири билан ниппеллар ёрдамида бириктирилган 
бўлади. Ушбу радиаторларнинг секциялари махсус бириктирувчилар 


туфайли жудаям яхши герметикликка эга бўлади ҳамда кимёвий 
таъсирларга ва ҳароратларга нисбатан юқори чидамликка эга бўлади.
2. Секциясиз ёки панелли – ушбу турдаги радиаторлар ораси иссиқлик 
берувчи қовурғалардан иборат иккита тўғри тўртбурчакли панелнинг 
ўзаро бирикишидан ташкил топади. 
3. Қувурсимон – бу турдаги радиаторлар тепа ва пастки қисми ўзаро 
вертикал қувурлар билан бириктирилган коллекторлардан иборат бўлади. 
Радиаторлар чўян, альюмин, пўлат, мис ва биметалл материаллардан 
тайрланиши мумкин.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish