2-мавзу: Иситиш асбобларининг классификацияси. Режа



Download 0,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/8
Sana21.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#40719
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Isitish asboblarining klassifikatsiya

Чўян радиаторлар тизимдаги 9 атм. босим ва сувнинг 130℃ гача бўлган 
ҳароратига ҳисобланган бўлади. Чўян радиаторлар секин исийди, лекин ўзидаги 
мавжуд иссиқликни узоқ вақт мобайнида ушлаб туради. Чўян радиаторлар 
хоналарга конвектив-радиацион иссиқлик тарқатувчи ускуналардан иборат 
булиб, тузилиши жиҳатидан устунли элементи-булмаси юмалоқ, эллипс 
шаклида ёки ясси блокда урнатилган эгри-бугри каналли шаклга эга булади. 
Радиаторлар қунғир чуян эритмасидан девор қалинлиги 4 мм қилиб қуйилиб, 
булимлар сони талаб қилинган ҳисобий иссиқлик миқдорига асосланиб қабул 
қилинади. 
Альюмин 
радиаторлар 
жуда 
яхши 
иссиқлик 
узатади. 
Улар 
тизимдаги 25 атм. босим ва сувнинг 
130℃ 
гача 
бўлган 
ҳароратига 
ҳисобланган 
бўлади. 
Альюмин 
радиаторлар 
тизимдаги 
босим 
ўйнашига 
чидамсиз 
ва 
юқори 
сифатли иссиқлик ташувчини талаб 
этади. Иссиқ сувнинг сифати яхши 
бўлмаса, альюмин секцияларни тезда 
ишдан чиқаради. 
 
Пўлат радиаторларпанел 
кўринишидаги радиаторлар бўлиб, 
техник параметрларига кўра чўян ва 
альюмин радиаторларнинг ўртача 
кўрсаткичларини ташкил этади. Улар 
ҳам юқоридаги радиаторлар сингари 
коррозияга 
чидамли. 
Ушбу 
радиаторлар 10 атм. гача босимга ва 
120℃ гача ҳароратга мўлжалланган 
бўлади.


Мис радиаторлар – ушбу турдаги радиаторлар деярли эскирмайди. У 
ташқи таъсирларга жуда чидамли ҳисобланади, аммо иқтисодий томондан жуда 
қиммат ҳисобланади.
Ушбу 
радиаторларни 
тизимга 
улаш учун ҳам мис қувурлар талаб 
этилади, бу эса унинг монтажини ҳам 
қиммат бўлишига сабаб бўлади. Бу 
турдаги 
радиаторлар 
иссиқлик 
ташувчининг 150℃ гача ҳароратга, 
50 атм.гача босимга ҳисобланади 
ҳамда улардан фойдаланиш муддати 
50 йилдан ошиқ муддатни ташкил 
этади. 
 

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish