2-боб. Минераллар ҳаида умумий тушунча


б) денгиз, кўл ва ботқоқликларда минералларни хосил бўлиши



Download 42,1 Kb.
bet10/10
Sana01.06.2022
Hajmi42,1 Kb.
#628715
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
2 5222103297569068739

б) денгиз, кўл ва ботқоқликларда минералларни хосил бўлиши.
Денгиз, кўл ва ботқоқликларга ер усти сувлари билан катта миқдорда турли туман моддалар олиб келинади ва улар қулай бир шароитда уларни тубига чўкади. Шундай йўл билан темир рудаси ( лимонит ), марганец рудаси ( пиролюзит ), аллюминий рудаси ( боксит ) хамда кальцит, доломит, фосфорит ва бошқа минераллар хосил бўлади.


Минералларнинг физик хусусиятлари
Хар кандай минерал узига хос бирон бир алохида хусусияти билан характерланадики, ана шу хусусиятга караб уни доимо бошка минераллардан ажратиб олиш мумкин.
Минералларнинг киѐфаси.
Одатда минераллар кристалл агрегатлар ва усишмалари куринишида учрайдилар.Кристалл агрегатлари деб, минералларнинг ички тузилиши ва фазодаги шакли билан боглик булган турли шаклдаги минерал доналарнинг йигиндиси (тудаси)га айтилади. Доналарнинг катталигини хисобга олиб минераллар йирик донали (доналар катталиги 5 мм.дан катта), урта донали (2-5 мм) ва берк кристалли (0,5 мм дан кичик) турларга булинади.
Кристалл агрегатлари донали, устунсимон, толасимон, яполок, тангачасимон шаклларда учрайди.
Минераллар табиатда друза, конкреция, секреция ва бошка куринишларда учрайди.
Минералларнинг шаффофлиги.
Моддаларнинг узидан нур утказиш кобилияти уларнинг шаффофлиги деб аталади.
Download 42,1 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish