2-боб. Корхона маълумотларини шакллантириш. Бошланғич қолдиқларни киритиш (4 соат)



Download 2,55 Mb.
bet11/17
Sana26.02.2022
Hajmi2,55 Mb.
#466334
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17
Bog'liq
2-мавзу

Способ расчета МРЕСП по МРЗП реквизитида ягона ижтимоий тўловнинг энг кам миқдорини ҳисоблашда фойдаланиладиган тегишли кўрсаткични танлаш зарур:

  • Для крупных предприятий – ҳар бир ходим учун энг кам ойлик иш ҳақининг 100%;

  • Для микрофирм и малых предприятий – ҳар бир ходим учун энг кам ойлик иш ҳақининг 65%;

  • Для фермерских хозяйств – ҳар бир ходим учун энг кам ойлик иш ҳақининг 50% миқдорларида.

Включать дни компенсации при расчете МРЕСП байроқчаси ўрнатилса фойдаланилмаган таътил учун компенсация кунлари ягона ижтимоий тўловнинг энг кам миқдорини ҳисоблашда бажарилган кунлар қаторига қўшилади.


2.4.Счётлар режаси ва унга ўзгартиришлар киритиш


Конфигурацияга қонун томонидан олдиндан белгилаб қўйилган ҳисобварақлар режаси киритилган.


Ҳисобварақлар режаси маълумотлар базасида ҳисоб юритиладиган барча ташкилотлар учун умумий ҳисобланади ва ташкилот ҳисоб сиёсатининг таркибий қисми саналади. Ҳисобварақлар режасига Предприятие - План счетов - План счетов бухгалтерского учета менюси орқали ўтилади.



Счетлар олдиндан белгилаб қўйилган (“Конфигуратор” тартибида яратилган) ва олдиндан белгилаб қўйилмаган (фойдаланувчи томонидан яратиладиган) бўлади. Олдиндан белгилаб қўйилган счетлар пиктограммаси орқали тасвирланган. Фойдаланувчи олдиндан белгилаб қўйилган счетларни ўчира олмайди, лекин янги счетлар ва субсчетларни қуйидаги ҳоссаларни ўрнатган ҳолда киритиши мумкин:



  • актив, пассив ва актив-пассив счетлар хоссалари;

  • балансдан ташқари счетлар хосслари;

  • аналитик ҳисобни созлаш;

  • миқдорий ҳисобни созлаш;

  • валюта ҳисобини созлаш;






Эслатма
Янги субсчетни нусхалаш йўли билан қўшиш тавсия этилади. Бунинг учун курсор ёрдамида ўхшаш субсчетни танлаш, (Добавить копированием F9) тугмасини босиш, янги субсчет варақчасида реквизитларни таҳрирлаш ва ОК тугмаси билан сақлаш зарур

Аналитик ҳисоб созламалари – бу счетлар ҳоссалари тарзида бериладиган субконто турларидир. Ҳар бир счет бўйича параллел равишда учтагача субконто туридан фойдаланган ҳолда аналитик ҳисоб юритиш мумкин.


Счет учун ўтказмаларда фойдаланишни тақиқлаш мумкин. Тақиқлашни субсчетларга эга барча счетларга нисбатан қўлллаш мақсадга мувофиқ бўлади. Ўтказамаларда фойдаланиш маън этилган счетлар ҳисобварақлар режаси фонида сариқ рангда ажралиб туради.



Download 2,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish