1.Ўзбекистон тарихи фанининг предмети, назарий – методологик асослари, манбалари ва аҳамияти


Чор мустамлакачи маъмурларнинг ўлка халқларининг маънавий- маданий ҳаётига салбий таъсири



Download 1,79 Mb.
bet54/124
Sana29.04.2022
Hajmi1,79 Mb.
#593426
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   124
Bog'liq
тарих янги

84. Чор мустамлакачи маъмурларнинг ўлка халқларининг маънавий- маданий ҳаётига салбий таъсири
Урта Осиё чор кушинлари томонидан босиб олингандан кейин улкада узига хос тарихий сиёсий шароитлар вужудга келди. Аввало улка сиёсий иктисодий, миллий зулм остига тушди. Натижада хукмронлик мухити биринчи навбатда маданият, Фан, саънат, адабиёт, ижтимоий фанлар халк турмуш тарзи каби сахаларга уз таъсирини утказди. Улкада Европа турмуш тарзи билан халкнинг асрий анъаналари юзма-юз келди. Уларнинг бир канча сохалари зиддиятли тукнашган булса баъзилари эса якинлашувчи жараёни кузатилди. Бу вокеа ва тарихий ходисалар XIX асрнинг бошларида жараёни сифатида ривожланиб борди. Бунда мустамлакага табакалар уз мавкедан синфий сиёсий максадлари Билан манфий кутбни, махаллий халклар эса икки карама-карши кутб майдонини эгаллади. Шунга кура, табиий равишда узаро кучлар уйгунлашуви, улкада умумбашариятга дахлдор маданиятнинг мазкур даврнинг махсули теп-текис йул майдонида вужудга келган ва ривожланган эмас. Мустамлакачилар мафкураси боскинчи зулмкор куч сифатида, улкада миллий маданиятга тиш-тирноги билан карши булса, Туркистон худудида жохил кучу хам Европанинг илгор Фан ва маданиятиги ижтимоий муносабатда булдилар. Бу даврда тарихий шароит туфайли узига хос маданият юзага келди. Биринчи томон капиталистик муносабатларининг кириб келиши, иккинчи томон типик феодал муносабатларнинг емирилиши бошланган эди. Илгор зулму дунё карашда бу узгаришлар узининг сезиларли ифодасини топди. Бу адабиётга уз таъсирини утказмасдан колмади. Адабиётнинг мазкур даврига назар солинса, тараккиётпарвар маданият арбоблари Навоий, Лутфий, Низомий, Жомий, Турди, Махтумкули ва Огахийлар давом эттирилган инсонпарварлик гояларига содик колганларни курамиз. XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро меъморчилик окими истеъдод устозларни етишриб чикарди. Бухоро ва Самарканд бинокорлигида Ганги Ёгоч ва тошга уйиб бадий накш солиш жуда оммалашган эди. Хоразм меъморчилик окими бадий услуби жихатдан мукаммал ижодий мактабларга олди. Буни мактабдан улмас меъморчилик обидалари тимсолида яккол куриш мумкин. Бу куриниш XX аср бошларигача курилиш давом эттирилган Дишон калъа мажмуида намоён булди.1852 йил чор кушинлари Кукон хонлигининг Ок Мачит харбий калъасини эгаллашга уриниб курдилар, бирок калъа химоячилари уни саклаб колди. Генерал кумондонлиги остида 2 минг солдатлик кушин калани куршаб олдилар.
Подшо Россияси Урта Осиёни босиб олгач бепоён худудларга эга булди. У дунёнинг энг йирик устамлакачилик мамлакатига айланди. Россиянинг 2 бошли бургут тасвири туширилган мудхиш мустамлакачилик байроги Болтик, буйларидан Кавказ чуккиларигача, Украина даштларидан Урта Осиё кенгликлари ва Узок Шарк тизма-ларига кадар хилпираб турди. Чор Россияси Польша, Финляндия, Кавказ орти, Сибирь ва калмоклар юртини мустамлака асоратига солган салобатли ва шавкатсиз империя эди. Туркистонда мустамлакачилик тизимини ва сиртмогтши махкам ушлагап гснсраллар унлаб боскинчи саркардалар милллий давлат-чилигимизни халкимиз хотирасидан учириш йулини топдилар. Уларнинг Туркистондаги фаолияти ёвузлик билан билан бошланиб ёвузлик билан тугади. Барча ташкилий сиёсий иктисодий тадбирларни амалга ошириш шахсан генерал губсрнатор ихтиёрига топширилди. Шу тарика 1867 йилдан 1881 йилгача Туркисстон халклари такдирини хал килиш генерал губернатор Кауфман ихтиёрида булди. Россия империясининг УОда яратган мустамлакачилик тизими ва унинг



Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish