1.Ўзбекистон тарихи фанининг предмети, назарий – методологик асослари, манбалари ва аҳамияти


*94. Жадидчилик ҳаракати ва унинг моҳияти



Download 1,79 Mb.
bet62/124
Sana29.04.2022
Hajmi1,79 Mb.
#593426
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   124
Bog'liq
тарих янги

*94. Жадидчилик ҳаракати ва унинг моҳияти.
Жадидчиликни якин ижтимоий маънавий тарихимизни энг мухим ходисалари булиб, утган асрнинг 90 йилларида майдонга келиб, янги асрнинг 30 йилларигача давом этди. Бу хаёт тасадуфий ходиса булмай муайян шароитни махсули ва эхтиёжи туфайли тугилгандир. Бу эхтиёж мустамлака улкадаги ижтимоий – иктисодий тараккиёти булгн интилиш эди. Илгор фан – техника ютукларини шаркда кабул килиш керакми ёки йукми деб масалани жамият икки кисмга ажралди. XIX аср охири- ХХ асрнинг бошларида сиёсий, маданий, иктисодий жихатдан инкироз холатига тушиб колган мусламлака туфайли ривожланиш паст даражада булган улкада Туркистон зиёлилари чор Россиясининг мустамлакачилик зулмидан кутулиш, уз миллий давлатчилигини тузиш, иктисодий ва маданий тараккиётга йул очиш, халкка зиё таркатиш чораларини курди. Бу борада жадидчилик харакати катта рол уйнади.
Жадидчилик рус мустамлакачилигига карши миллий демократик харакат булиб, у уша давр Туркистондаги колок иктисодий, ижтимоий ва маданий шароитда яшаётган халкларни маърифатлаштириш, жамият хаётида ижтимоий ва маданий ислохотлар утказиш, пировардида миллий мустакиллик кояларини хаётга тадбик этиш максадини уз олдига куйган эди.
Туркистонда жадидчилик коялари XIX асрнинг 90-йилларидан ёйила бошлади. Бу харакат ХХ асрнинг 30-йиллари охирларигача улка ижтимоий-сиёсий хаётида мухим рол уйнади. Бугунги кунда республикамиз тарихчи олимлари жадидчилик харакатида куйидаги учта боскични фарклашмокда: 1) ХIХ аср охирларидан 1915 йилгача-маърифатчилик; 2) 1915 йилдан – 1918 йил февралигача-мухториятчилик; 3) 1918 йил февралидан - 20-йиллар охирларигача мустабид советлар давридаги фаолияти.
Жадидчилик Россияга карам булган мусулмон халклари орасида дастлаб Кримда XIX асрнинг 80-йилларида пайдо булди. Унинг асосчиси диний-дунёвий илмларни чукур эгаллаган Исмоилбек Гаспрали (1851-1914) булди. Исмоилбек 1884 йилда жадид мактаби ташкил этиб, 40 кунда 12 боланинг саводини чикаради. Унинг укитиш усули «усули савтия», яъни «янги усул» номи билан шухрат козонди. «Жадид» арабча суз булиб, «янги» деган маънони билдиради. Исмоилбек кояларини кабул килган янгилик тарафдорлари «жадидлар», унинг коялари эса «жадидчилик» номини олди. Исмоилбек Гаспрали дарслик яратади, узининг «Таржимон» (1883-1914) газетасини ташкил этиб, жадидчиликни туркий халклар орасида кенг таркиб килади. Бу газета Тошкент ва бошка шахарларга хам тез ёйилади.
И. Гаспрали 1893 йилда Тошкент, Самарканд ва Бухорода булди. Бухорода амир Абдулахадни жадид мактаби очишга кундиради. Бу мактабга «Музаффария» номи берилади. 1898 йилда Тукмокда (Киркизистон) хам шундай мактаб очилди. 1899 йилда Андижонда Шамсуддин домла, 1901 йилда Куконда Салохиддин домла, Тошкентда Мунавваркори Абдурашидхонов ва Самаркандда Абдукодир Шакурийлар биринчи булиб жадид мактабларини очадилар. Жадидчилик харакатининг йирик намояндалари жадид мактаблари учун дарсликлар хам яратганлар. Хусусан, Саидрасул Азизийнинг «Устози аввал» (1903), Мунавваркорининг «Адиби аввал» (1907), Абдулла Авлонийнинг «Биринчи муаллим», «Иккинчи муаллим» (1912) дарсликлари алохида эътиборга моликдир.


95.Жадидчилик ҳаракати намоёндаларининг ижтимоий-ғоявий қарашлари.
Жадидларнинг халк маърифати учун кураш дастури уч асосий йуналишдан иборат булган:

  1. Янги усул мактаблари тармокини кенгайтириш.

  2. Умидли, иктидорли ёшларни чет элга укишга юбориш.

  3. Турли маърифий жамиятлар тузиш хамда зиёлиларнинг кучли фиркасини ташкил этишга каратилган газеталарни чоп этиш.

Шу дастурни амалга ошириш борасида Махмудхужа Бехбудий, Абдурауф Фитрат, Мунавваркори Абдурашидхонов, Убайдуллахужа Асадуллахужаев, Абдулла Авлоний, Абдулхамид Чулпон ва бошка зиёлилар жонбозлик курсатишди. Янгича укитиш мусулмон болаларига киска вакт ичида дунёвий, диний таълим бериш дастури асосида олиб борилди. Бу дастурга кура мактабларда укитиш тизими икки боскичдан иборат булган. Биринчи боскич ибтидоий кисм деб аталиб, унинг тахсил муддати 4 йил булган. Биринчи боскични тугатган шогирд эски мактабда 10 йил укигандан кура яхширок савод чикарган. Иккинчи боскични муваффакиятли тугатган шогирд арабча, форсча, туркий тилда бемалол сузлашиб, русчада эркин гаплаша олар эдилар.
Жадидларнинг халкаро алокалари жуда кенг камровли булган. Улар Россия, Туркия, Миср ва бошка мамлакатлардаги жадидчилик окимлари дастурларидан хабардор булганлар, узаро сафарлар, мулокотлар оркали тажриба алмашганлар. 1905-1906 йилги Россиядаги инкилобий харакатлар Туркистонга хам уз таъсирини курсатди. Фаол кучлар жипслаша бошладилар ва жадидлар маърифатчилик фаолиятини жадаллаштирдилар. Бу факатгина мактабларда эмас, балки жонли матбуотчилик фаолияти, жумладан, рузномаларнинг куплаб вужудга келишида хам куринди. Чунончи, 1906 йилда Исмоил Обидовнинг мухаррирлигида «Тараккий», шу йили Мунавваркори мухаррирлигида «Хуршид», 1907-1908 йилларда Абдулла Авлоний мухаррирлигида «Шухрат», Ахмаджон Бектемиров мухаррирлигида «Осиё» рузномалари чоп этилди.
Умуман олганда, аср бошида юзага келган жадидчилик харакати Туркистон халкларининг миллий озодлик, мустакиллик учун дастлаб чор Россияси, сунгра совет мустамлакачилигига карши курашда мухим урин тутади.
96. Жадидларнинг ўлка халқлари орасида олиб борган маданий-оқартувчилик фаолияти.
Жадидчиликни якин ижтимоий маънавий тарихимизни энг мухим ходисалари булиб, утган асрнинг 90 йилларида майдонга келиб, янги асрнинг 30 йилларигача давом этди. Бу хаёт тасадуфий ходиса булмай муайян шароитни махсули ва эхтиёжи туфайли тугилгандир. Бу эхтиёж мустамлака улкадаги ижтимоий – иктисодий тараккиёти булгн интилиш эди. Илгор фан – техника ютукларини шаркда кабул килиш керакми ёки йукми деб масалани жамият икки кисмга ажралди. XIX аср охири- ХХ асрнинг бошларида сиёсий, маданий, иктисодий жихатдан инкироз холатига тушиб колган мусламлака туфайли ривожланиш паст даражада булган улкада Туркистон зиёлилари чор Россиясининг мустамлакачилик зулмидан кутулиш, уз миллий давлатчилигини тузиш, иктисодий ва маданий тараккиётга йул очиш, халкка зиё таркатиш чораларини курди. Бу борада жадидчилик харакати катта рол уйнади.
Жадидчилик рус мустамлакачилигига карши миллий демократик харакат булиб, у уша давр Туркистондаги колок иктисодий, ижтимоий ва маданий шароитда яшаётган халкларни маърифатлаштириш, жамият хаётида ижтимоий ва маданий ислохотлар утказиш, пировардида миллий мустакиллик кояларини хаётга тадбик этиш максадини уз олдига куйган эди.
Туркистонда жадидчилик коялари XIX асрнинг 90-йилларидан ёйила бошлади. Бу харакат ХХ асрнинг 30-йиллари охирларигача улка ижтимоий-сиёсий хаётида мухим рол уйнади. Бугунги кунда республикамиз тарихчи олимлари жадидчилик харакатида куйидаги учта боскични фарклашмокда: 1) ХIХ аср охирларидан 1915 йилгача-маърифатчилик; 2) 1915 йилдан – 1918 йил февралигача-мухториятчилик; 3) 1918 йил февралидан - 20-йиллар охирларигача мустабид советлар давридаги фаолияти.
Жадидчилик Россияга карам булган мусулмон халклари орасида дастлаб Кримда XIX асрнинг 80-йилларида пайдо булди. Унинг асосчиси диний-дунёвий илмларни чукур эгаллаган Исмоилбек Гаспрали (1851-1914) булди. Исмоилбек 1884 йилда жадид мактаби ташкил этиб, 40 кунда 12 боланинг саводини чикаради. Унинг укитиш усули «усули савтия», яъни «янги усул» номи билан шухрат козонди. «Жадид» арабча суз булиб, «янги» деган маънони билдиради. Исмоилбек кояларини кабул килган янгилик тарафдорлари «жадидлар», унинг коялари эса «жадидчилик» номини олди. Исмоилбек Гаспрали дарслик яратади, узининг «Таржимон» (1883-1914) газетасини ташкил этиб, жадидчиликни туркий халклар орасида кенг таркиб килади. Бу газета Тошкент ва бошка шахарларга хам тез ёйилади.
97. Ёш хиваликлар ҳаракати.
Bolsheviklar kizil armiya yordamida Buxoro amirligi va Xiva honligini kuch bilan ag’darib, hokimiyatni Buxoroda asosan Yosh Buxoroliklardan, Xorazmda esa Yosh Xivaliklardan iborat demokratik kuchlar ko’liga berdi.
Yosh Xivaliklarning pirovard maksadlari konstitusiyaviy monarhiya tuzumi edi. Ular ana shu konstitusiyaviy monarhiya tuzumi doirasida islohotlar o’tkazish yo’li bilan adolatli va insonparvar jamiyat kurish mumkin, deb ishonardilar.
«Yosh Xivaliklar» ko’mitasi tomonidan tayyorlangan manifestga Asfandiyorhon 1917 yil 4 aprelda imzo chekishga majbur bo’ldi. Bu hujjat asosida Xivada hon boshchiligida konstitusiyaviy monarhiya tuzumi karor topadi, deb e’lon kilindi. Saylov yo’li bilan deputatlar majlisi va Nozirlar kengashi tashkil topdi. Keyinchalik majlis va hukumat butunlay «Yosh Xivaliklar» ko’liga o’tdi. Majlis nomidan e’lon kilingan Manifestga ko’ra honlikda vakf, mulk (hususiy) va podsholik yerlari dahlsizligicha saklanib koldi, hazinaning kirim va chikimlari ustidan nazorat o’rnatildi, shariat so’zlari davlat ta’minotiga o’tkazildi, yangi usuldagi jadid maktablari ochilishi belgilandi. Asfandiyorhon mamlakatda halk norozoliklarini bostirish va Boboohun Salimov boshchiligidagi jadidlarni tartibga chakirishda rus askarlaridan foydalandi. Harbiy komissar Zaysev honga yordam uchun jazo otryadlarini tashkil etdi. Halk hak-huquqlari rus askarlari tomonidan toptaldi va oyok osti kilindi. Bu ham yetmagandek, 1917 yilda honlik hududida ocharchilik avj oldi. May oyida Xiva shahrida «ochlik isyoni» ko’tarildi.
Mamlakatda ana shunday og’ir bir sharoitda 1917 yil sentyabrida Junaidhon o’z qurolli to’dalari bilan Xivaga kaytib keladi. U 1916 yildagi ko’zg’olon davrida Afg’onistonga o’tib ketgan edi. Junaidhon honlikda juda katta o’zgarishlar yasashga muvaffak bo’ldi.
Xorazm Halk Sho’ro Jumhuriyati 1920 yil 27-30 aprelda Xorazm Muvvakkat hukumati tomonidan chakirilgan Butun Xorazm Halk vakillarining 1 kurultoiyda tashkil topdi. Uning Nozirlar sho’rosining raisi (Polvonniyozhoji Yusupov) va muovini (Boboohun Salimov) hamda 15ta nozirlari saylandi. Jami 17ta hukumat rahbarlaridan 11tasi «Yosh Xivaliklar»dan bo’ldi. Ular hukumatni milliy manfaat, mahalliy urf-odat va shariat koidalari va eng muhimi, mustakillik asosida boshqarishga harakat kilganlar. Bu esa Turkiston va Xivadagi vakolatli firka va sho’ro rahbarlariga yokmadi. Shuning uchun bu gal ham «Yosh Xivaliklar» firkasiga uyushgan jadidlar hukmronligi o’n oy to’lar-to’lmas, 1921 yil martda sho’ro hukumati va komfirkasi tomonidan ag’darib tashlandi. P.Yusupov hukumati a’zolari kamokka olindi. 1920 yilning kuzidayok hukumat boshlig’ining o’rinbosari va turkman bo’limining 600 jangchisi otib tashlandi.
98. Бухоро – Қўқон муносабатлари (XIX аср биринчи ярми).
XVII аср Бухоро хонлиги иктисодий ва сиёсий тушкунлик пачаланишига олиб келган. Бу даврда Фаргона хонлиги алохида ажралиб чикди. Хонликнинг чорак кишлоги Хожалари кулига утди. 1710 й-да Фаргона водий пойтахти Кукон булган. Кукон хонлиги пайдо булиб, бунга Шохрухбий асос солди ва у Кукон хонлигининг асосчиси булди. XVIII аср бошларида Кукон, Бухоро амирлигига карашли булган кичик 1 мулк эди. XVIII аср урталарида Кукон мустакил деб каралди. Кукон хонлиги бошдан оёк кучли харбий задагонларда булган харбий феодал давлат сифатида таркиб топдики шу задагонлар хондан узини ва ташки сиёсатдаги таянчи эди. XVIII аср охирларида XIX аср бошларида Кукон хонлиги Тошкент, Туркистон, Уратепа, Хужанд хам шуларга туташ нохияларга узини кушиб олиш хисоби чегараларини кенгайтириб олади. Кукон хонлиги ахоли миллий таркиби гоят хилма-хил эди. XIX асрнинг ярмида хонликлар ичида узлуксиз узаро низолар булиб утади.
Xиваликларнинг туркман уруғига қарши уюштирадиган мавсумий талoнчилик юришлари, Буxoрo амирлигининг Китoб ва Шаҳрисабз бeкларига қарши oлиб бoрган дoимий урушлари, Қўқoн xoнлигининг Тoшкeнт ва Xўжанд учун Буxoрo амирига қарши курашлари битта xалқнинг парчаланишига, ўзарo маданий, савдo алoқаларнинг ўзилиб қoлишга сабаб бўлди. Xoнликлар ҳудудидаги xалқ нoрoзилиги ҳаракатлари шафқацизлик билан бoстирилди, ҳар қандай илғoр фикр, янгилик диний мутаасибларнинг таъқибига учрар eди. Бу пайтда нафақат бoшқа ҳудудлар билан ҳаттo Қўқoн, Xива, Буxoрoдаги маданий марказларнинг ҳам ўзарo алoқаси ёъқ eди. Бу ўз навбатида Ўрта Oсиё илм-фанини турғунликка, ҳаттo таназзулга oлиб кeлди. Табиий фанларга eътибoр умуман ёъқoлди. Ўрта Oсиё xалқлари Eврoпа фан тexника тараққиётидан бexабар бўлиб oрқада қoлиб кeтди.



Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish