1895 йил Брюсселда I халқаро библиографик конференция бўлиб ўтади. Бу конференцияда "Универсал библиографик репертуари"ни адабиёт


кўрсатилганидек улар танлаган тартибда жойлашади. Агар жиҳатлари



Download 327,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet22/24
Sana13.07.2022
Hajmi327,25 Kb.
#789596
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
Ҳужжатларни УЎК жадвали асосида системалаштириш

кўрсатилганидек улар танлаган тартибда жойлашади. Агар жиҳатлари 
баъзи муҳим аҳамият касб этишни таъкидламоқчи бўлсангиз, тегишли 
бўлган умумий аниқлагич биринчи навбатда қўйилади (дефисли 
аниқлагичлардан ташқари). 
Кўпқиррали мураккаб индексларга намуналар:

621.74.04-423-021.311(088.8)(493)"1990"=112.5
-
Шакл берилган 
тўқималарининг универсал воситаси, голланд тилида бўлиб 1990 йилда 
Бельгия патенти берилган. Бу ерда: 
621.74 
Металл қуйишни ишлаб чиқариш
– 
Асосий қатор бўлими 
621.7.04 
Шакллантириш усуллари
– 
Махсус аниқлагич 
62-423 
Шакл берилган профили
– 
Махсус аниқлагич 

(088.8) Патент

Ҳужжат шакли бўйича умумий аниқлагичи 

(493) Бельгия
– 
Умумий жой аниқлагичи 
«1990» - 1990 
йил

Умумий вақт аниқлагичи 
=112.5 
Голланд (нидерланд, фламанд) тили
– 
Умумий тил аниқлагичи 
Еттинчи қоида. Бирлашган индекслар шаклланиши 
Ҳужжатларни системаловчи индекслаш жараёнида, қоидага кўра асосий 
жадвалнинг икки ёки ундан ортиқ бўлимларидан иборат бўлган индексларни 


25 
яратадилар. Шундай қилиб, бу ерда индекслаш натижаларида энг катта 
ўзгариш кузатилади ва қоидаларга қатъий риоя қилиш талаб этилади. 
Умумий қоида: 
бирлашган индексда биринчи навбатда ҳужжатнинг 
энг муҳим мавзусини акс эттирувчи бўлим коди жойлаштирилиб, ундан 
кейин тушунтириш ва асосий тушунчасини кенгайтириш туркумлари 
жойлаштирилади.
Қўшув (плюс) ва тарқатиш (қия чизиқ) белгилари ёрдамида шаклланган, 
туркум индексига кирувчи бирлашган индекс қиймати, ҳар доим катта 
аҳамиятга эгадир. Индекс қиймати, нисбат белгиси (икки нуқта) ёрдамида 
шаклланган ҳар доим уни ташкил этувчи компонентларидир.
Кўпинча икки бир-бирига боғлиқ бўлмаган УЎК бўлимлар 
бирлаштирилганда, индекслар билим соҳалар чегарасида ва янги 
тушунчалар билан шаклланиб келади, масалан, электрокимё ва электроника 
бўлимдан олинган индекслар 

Download 327,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish