17 мавзу Қўшимча маърузалар (мустақил тайёрланишда ёрдам учун)


Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари



Download 10,07 Mb.
bet43/73
Sana11.04.2022
Hajmi10,07 Mb.
#543193
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   73
Bog'liq
Sabzavot ekinlari Kasaliklari va davolash chora tadbirlari to‘g‘risida (2)

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ПИЁЗНИНГ
  • ҚОРАКУЯ
  • КАСАЛЛИГИ

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ПИЁЗНИНГ ҚОРАКУЯ КАСАЛЛИГИ
  • Касалликни, дунёнинг бошқа мамлакатларига АҚШдан тарқалган Urocystis cepulae базидиомицет замбуруғи қўзғатади. Қоракуя пиёзга Ўзбекистонда ҳам иқтисодий зарар етказади. Пиёз, саримсоқ ва бошқа пиёзгулдош экин ва ёввойи пиёзлар зарарланади.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ПИЁЗНИНГ ҚОРАКУЯ КАСАЛЛИГИ
  • Ўсимликларнинг барглари, барг қинлари ва меваларида, бироз кўтарилган эпидермис остида, маржонга ўхшаб тизилган, чизиқча ва тасмачалар пайдо қилувчи кулранг нуқталар (пустулалар) пайдо бўлади, сўнгра улар узунасига ёрилиб, ичидан телиоспоралардан иборат бўлган қора кукун чиқади. Барг билан бирга пустулалар ҳам ўсади ва узунлиги бир неча см бўлган чизиқлар ривожланади. Майса баргларининг учлари буришиб, қуриб қолади. Қоракуя билан ёш, етилмаган тўқималар зарарланади, зарарланиш уруғ униши билан биринчи барг пайдо бўлиши орасида энг кўп кузатилади.

Қишлоқ хўжалик фитопатологияси Сабзавот экинларининг касалликлари

  • ПИЁЗНИНГ ҚОРАКУЯ КАСАЛЛИГИ
  • Телиоспоралар тупроқда сақланади; янги пайдо бўлганлари шамол билан тарқалади, тиним даврини ўтмасдан ўсади ва ўсимликларни зарарлайди.
  • Касалликнинг зарари майсаларни нобуд қилиши ва экинни сийрак қилиши билан ифодаланади; зарарланган тупроқда телиоспоралар узоқ сақланиш қобилиятига эга бўлгани учун, қоракуя билан курашиш жуда қийин.
  • Кураш чораси алмашлаб экиш ҳамда уруғларни экишдан олдин фунгицид билан дорилашдан иборат.
  • Қўзғатувчининг белгилари. Urocystis cepulae. Споратўдачалар телиоспоралардан иборат, нотўғри шар шаклли, марказида битта, кам ҳолларда 2-3 та фертил (маҳсулдор) телиоспоралар, уларнинг атрофида, ҳимоя қилиш учун хизмат қилувчи 5-14, кўпинча 9 та периферик ҳужайралар мавжуд. Споратўдачаларнинг диаметри 16-24х15-21 мкм (1 фертил телиоспора бўлганида), ёки 24-31х15-21 мкм (2 та фертил телиоспора бўлганида), Ульянищев (1952) кўрсатишича, 12-40 мкм. Фертил телиоспоралар думалоқ шаклли, диаметри 7-16 мкм, ёки эллипсоид шаклли, ўлчами 12-18х10-15 мкм, силлиқ қобиқли, ранги қўнғирроқ-қизғиш. Периферик ҳужайраларнинг диаметри 2,7-8 мкм.

Download 10,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish