14-мавзу. Меҳнат бозори ва корхоналардамеҳнат ресурсларидан фойдаланиш


– расм. Рақобатлашган меҳнат бозорида меҳнат нархининг унинг миқдоридан боғлиқлиги



Download 88,43 Kb.
bet2/8
Sana25.02.2022
Hajmi88,43 Kb.
#272532
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
16-мавзу (1)

13.2 – расм. Рақобатлашган меҳнат бозорида меҳнат нархининг унинг миқдоридан боғлиқлиги
Меҳнатга бўлган талаб DL, MRPL чизиғи билан устма-уст тушади. DL талаб чизиғига кўра, меҳнат нархи пасайган сари унга бўлган талаб ҳам ортиб боради ва аксинча. Меҳнат бозорида ишчи кучига талаб – бу фирмаларнинг ишчи кучига талабидир. Таклиф ишчилар томонидан бўлади.
Меҳант бозори рақобатлашган бўлгани учун меҳнат нархи бозор томонидан шаклланади ва унга бозор субъектлари таъсир қила олмайди (рақобатлашган истеъмол бозоридаги каби). Бу барча ишчилар қайси фирмада ишлашидан қатъий назар, бир хил иш ҳақи олади ва фирмалар бу нархни олдиндан берилган нарх сифатида қабул қиладилар. Шунинг учун ҳам алоҳида фирма учун меҳнат ресурслари таклиф чизиғи горизантал, яъни у абсолют эластик.
13.2 – расмда рақобатлашган меҳнат бозоридаги мувозанат нуқта Е нуқта билан ифодаланади. Мувозанат иш ҳақи L га тенг бўлади. Ишчи чекли унумдорлик назариясига кўра, меҳнатнинг тўлиқ маҳсулотни олади. Шунинг учун фирманинг меҳнат учун чекли харажати MRC иш ҳақига тенг:

MRC = W* = MRPL,


бу ерда MRC – фирманинг меҳнатга бўлган чекли харажати.
Рақобатлашган меҳнат бозорида ҳар бир ишчининг иш ҳақи W га тенг бўлгани учун, фирманинг ишчиларга берадиган умумий иш ҳақи харажатлари () L EW тўртбурчак юзига тўғри келади (13,2-расм). Иш ҳақининг ўзгариши ишчи кучига бўлган талабни ўзгартиради. Агар иш ҳақи W0 дан W1 гача ошса (13.3-расм), ёлланадиган ишчилар сони L0 дан L1 гача қисқаради; агар иш ҳақи W2 гача пасайса, ишдаги ишчилар сони L2 гача ошади.
Меҳнат бозорида фирма фойдасини максималлаштирадиган шарт, яъни меҳнатни чекли даромадлилигининг иш ҳақи ставкасига тенглиги истеъмол бозоридаги MR –MC шартга ўхшашдир.

  1. ва (3) тенгликдан фойдаланиб қуйидаги муносабатни ёзамиз.

MRPL = MPL∙ MR =W тенгликнинг иккала томонини

W


W1

W0 W2 L1 L 0 L 2
13.3 – расм. Ишчи кучига талаб билан иш ҳақи ўртасидаги боғлиқлик.
чекли маҳсулот MRL га бўламиз. Натижада қуйидагини оламиз:
MR (4)
(4) – муносабатнинг ўнг томони иш ҳақи ставкасининг бир бирлик маҳсулот ишлаб чиқариш учун кетган меҳнат сарфига кўпайтирилганига тенг, яъни бу ишлаб чиқаришнинг чекли харажатидир.
Тармоқ бўйича меҳнат бозорини кўриб чиқамиз. Умумий бозор талаби тармоқдаги фирмалар талаблари йиғиндиси билан аниқланади (13,4-расм).
DTL = MRPL = (MRP)t
W STL = (MRC)t

We
DTL = (MRP)t Le


13.4 – расм. Тармоқ меҳнат бозори
Бу ерда MRCt = Wt t – ишчи учун чарфланадиган қўшимча харажат, яъни, иш ҳақи.

Download 88,43 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish