13-Мавзу: машиналарни ишқаланиш узелларини ишлатишдаги ейилишга бардошлилиги режа


Суюқлик тақсимлагичда золотниклар ва золотник тешиклари ҳамда дамба-дам ўтказувчи клапан деталлари (клапан, ўриндиқ, йўналтиргич) ейилади. Гидравлик цилиндрларда эса цилиндрнинг ички сиртлари кўпроқ е



Download 169,45 Kb.
bet6/6
Sana20.06.2023
Hajmi169,45 Kb.
#952450
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
15-маърузаузб

Суюқлик тақсимлагичда золотниклар ва золотник тешиклари ҳамда дамба-дам ўтказувчи клапан деталлари (клапан, ўриндиқ, йўналтиргич) ейилади. Гидравлик цилиндрларда эса цилиндрнинг ички сиртлари кўпроқ ейилади.

  • Суюқлик тақсимлагичда золотниклар ва золотник тешиклари ҳамда дамба-дам ўтказувчи клапан деталлари (клапан, ўриндиқ, йўналтиргич) ейилади. Гидравлик цилиндрларда эса цилиндрнинг ички сиртлари кўпроқ ейилади.
  • Ер қазувчи ва йўл қуриш машиналарининг ишчи органлари жадал равишда ейилишга учрайдилар. Ишчи органларнинг ейилиш механизми маҳкамланган абразивда (экскаватор ковшиннинг ейилиши) ёки абразив массасида (экскаватор, ариқ қазгич ковшлари, булдозер отваллари, автогрейдер ва скреперларнинг ишчи органлари ва ҳоказолар) ейилиш механизмига тўғри келади.
  •  

  • Машинанинг узел ва деталларини лойиҳалаш ва ясаш босқичида асос солинган ейилишга чидамлилик ишлатиш даврида таъминланиши лозим.
  • Бирикма ҳосил қилган кўпчилик қўзғолувчи деталларининг ишлатиш давридаги ейилиш графиги уч қисмдан иборат бўлиб, улар деталнинг маълум иш даврига тўғри келади. Бошланғич эгри чизиқли қисм I янги бирикманинг мослашиш жараёнини характерлайди; тўғри чизиққа яқин II қисм давомийлиги бўйича энг катта бўлиб, бирикманинг нормал ишлаш даврига тўғри келади; эгри чизиқли III қисм, бирикманинг рухсат этилган чегарадан қўпроқ ейилиши натижасида бузилишга олиб келувчи даврга тўғри келади.

Мослашиш даври икки босқичдан иборат:
а) микрогеометрик мослашиш, бу босқичда ғадир-будурликларни текисланиш жараёни ва ишқаланиш сиртларининг мустаҳкамланиши содир бўлади;
б) макрогеометрик мослашиш, бунда тўлқинсимонлик ва сиртлар геометрик шаклларининг бузилишлари тўғриланади.
Download 169,45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish