11-мавзу. Суперфосфат ишлаб чиқариш



Download 295,5 Kb.
bet1/10
Sana11.12.2022
Hajmi295,5 Kb.
#883796
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
№ 11-МАВЗУ. СУПЕРФОСФАТ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ. (1)


11-МАВЗУ. СУПЕРФОСФАТ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ.
Суперфосфатни нисбатан юқори концентрацияли қўшалоқ суперфосфатдан фарқлаш мақсадида оддий суперфосфат деб хам аталади. Табиий фосфорлар (апатит концентрата ёки фосфорит уни) ни сульфат кислота билан парчалаш орқали суперфосфат олинади. Сульфат кислота микдори табиий фосфатдаги кальцийни тўла боғлашга кетадиган микдорга нисбатан шундай хисобда кам олинадики, бунинг натижасида қуйидаги тенглама бўйича монокальцийфосфат ва кальций сульфатнинг аралашмаси хосил бўлади:
2Са5(Р04)3Ф + 7Н2С04 + ЗН20 = ЗСа(Н2РО4)220 + 7СаС04 + 2НФ.
Суперфосфат ишлаб чиқаришда фосфатли хом ашё ва сульфат кислотанинг аралаштирилишидан дастлаб суспензия хосил бўлади, унда кимёвий реакциялар ва кристалланиш жараёнининг содир бўлиши туфайли у аста-секин қуйилади ва яхлит масса холатида қотади. Унинг майдаланишидан хосил килинган суперфосфат —хом ашёга караб сариг, кул ранг кукун ёки донадор махсулотдир. У бир неча қаттиқ фаза ва уларга шимилган суюқ фазадан иборатдир. Қаттиқ фазада кальций (асосан монокальцийфосфат), магний, темир, алюминий фосфатлари, СаС04*0.5Н20 (апатит концентратини қайта ишлашда эса шунингдек СаСО4), бошланғич фосфат таркибига кирувчи парчаланмаган минерал қолдиқлари, кремнегель СиО2*нҲ2О ва бошқалар бўлади. Қаттиқ фазанинг микдори 65-72% ни, шу жумладан 50-55% СаСО4 (ва СрСО4) ни ташкил этади. Суюқ фаза эса монокальцийфосфатга туйинган ва таркибида Мг+, Фе3+, Ф+, СиФ4, ва бошқа ионлар бўлган фосфат кислотанинг сувли эритмасидан иборатдир.
Суперфосфат ишлаб чиқаришдаги асосий, босқичлар: апатит концентрати ёки фосфорит унини сульфат кислотаси билан қориштириш ва хосил қилинган суспензияни камераларда пишитиш (етилтириш) дан иборатдир. Унинг батамом пишитилиши кимёвий цехларда махсулотни саклашда тўла амалга ошади. Хом ашёлар аралаштиргичларидан ва суперфосфат камерасидан чиқадиган фторли газлар — фтор тутган бошқа махсулотларга айлантирилади.
Кукунсимон суперфосфат гигроскопикдир ва суюқ фазадан монокальцийфосфатнинг кристалланиши натижасида кучли ёпишқоқ бўлиб колади. Совутилган ва етарли даражада пишиталган суперфосфатда кристалланиш тугалланганлиги учун епишкоклиги кам бўлади. Нейтралланган ва донадорланган суперфосфат деярли ёпишиб колмайди.
Хозирги пайтда концентрланган фосфорли ва мураккаб ўғитлар ишлаб чиқариш жуда тез суратларда ривожланаётганлиги сабабли минерал ўғитларнинг дунёдаги ассортиментида оддий суперфосфатнинг нисбий улуши камайиб бормокда.

Download 295,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish