1 Вирусларнинг мофологиясига асосланган гуруҳ+лари



Download 0,83 Mb.
bet2/7
Sana01.06.2022
Hajmi0,83 Mb.
#624764
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Вирусларнинг классификацияси

5. Мураккаб вируслар. Бу гурухга биологияси ва морфологаяси жуда хилма хил, юқорида келтирилган вируслардан ўзининг мураккаб тузилиши билан фарқ қилидиган вируслар киради. Масалан, грипп, ОИТС(81-расм), учуқ, чечак қушлар ўлати вируси ва ҳ+.) шу гуруҳ+га кириб, анча катта (100 - 250 нм) ва комплекс структура ҳ+осил қилади. Мураккаб вируслар гуруҳ+ига кўпгина бактерия, актиномицет, чечак ва баъзи ҳ+айвон вируслари киради.
Миксовирусларга (грипп - 80-200 нм) хос хусусиятлардан бири полиморфизм ва вирус заррачаси ичида спирал структурасига эга нуклеопротеид (РНК) ипининг борлигидир.



81-расм. ОИТС- вирусининг электрон микрофотографияси
Колбасимон вируслар - бактериофагларнинг Т-гуруҳ+и вакиллари (Т-1, Т-2) ҳ+ам мураккаб вируслар гуруҳ+ига кириб, вирус заррасида икки морфологик қисм - бош ва дум қисми борлиги билан ҳ+арактерланади (82-расм).

82-расм. Т-2 бактериофагининг электрон микрофотографияси

Вирус заррачаларининг ўзига хос тузилиши унинг асосий функцияси - ўзига ўхшаш заррачаларни ҳ+осил қилиш вазифасини бажариш имкониятини беради. Нуклеин кислотаси вирусининг генетик функциясини бажарса, оқсил қисми нуклеин кислотани ташқи муҳ+итдан тўла мухофаза қилиб, вирус заррасининг автономлигани таъминлайди ва унинг турғунлигини оширади. Бактерияларнинг систематикаси каби вирусларнинг ҳ+ам систематикалари мавжуд. Қуйида вирусологияда охирги вақтда кўп қўлланиладиган систематикалардан А.Гиббс, Б.Харрисонларнинг ўсимлик вируслари систематикаси айрим ўрин олади. Бу систематика вирусларнинг физик-кимёвий ва биологик хусусиятларига асосланган бўлиб, ҳ+ар бир вирусни криптограммалари келтирилади.


Ўсимлик вируслари систематикаси. Юқорида баён этилгандек, И.Г. Атабеков(1971) вирусларни морфология ва тузилишининг мураккаблигига қараб, гурухларга ажратган бўлса, Гиббс ва Харрисон (1978) ўсимлик вирусларини нуклеин кислоталари, уларнинг типлари, вирион тузилиши ва унинг мураккаблиги, вирус юқтирадиган хўжайинлари, тарқатувчи ҳ+ашаротлари ва бошқа хусусиятлари криптограмма кўринишида берилади. 1-гуруҳ+га спирал симметрия асосида тузилган таёқчасимон ва ипсимон заррали вируслар; 2-гуруҳ+га изометрик вируслар; 3-гуруҳ+га бацилласимон ва шарсимон заррали вируслар киради; 4-гуруҳ+дан вироидлар жой олган.
Криптограммада қуйидаги элементлар бўлиб, вирус хусусиятлари ҳ+арфлар-символлар орқали белгилади. ҳ+ар бир криптограмма 4 жуфт символлардан иборат:
Биринчи жуфтлик. Нуклеин кислота типи ва молекуладаги занжирлар сонини ифодалайди. РНК( R) ёки ДНК(D)/ занжирлар сонининг белгилари:
1-бир занжирли; 2- икки занжирли;
Иккинчи жуфтлик. Нуклеин кислоталарнинг молекуляр массаси (дальтон, миллионларда). Вирус заррасидаги нуклеин кислота миқдори (фоизда). Бу миқдор юқумли вирус зарраси таркибини тавсифлайди.
Баъзи вирус геномлари фрагментлардан ташқил топган. Агар вирус зарраси геноми бирнеча фрагментлардан ташкил топса, геном фрагментларининг йиғинди хусусиятлари олинади;
Учинчи жуфтлик. Вирион шакли ва нуклеокапсида шакли (вирус нуклеин кислотаси ва унга мустҳ+кам бириккан оқсил);
Вирус структурасини изохловчи символлар:
S - сферасимон;
Е - томонлари параллел бўлган узунчоқ структура;
U - икки учи юмалоқ. томонлари параллел, узунчоқ структура,;
X - мураккаб структура;
Тўртинчи жуфтлик. Вирус юқадиган (касаллантирадиган) хўжайин типи ва вирус ташувчилар типи.
Хўжайин типларининг символлари:
А - сувўтлари (А1gа);
В - бактериялар (Bacterium);
Fu - замбуруғлар (Fungi);
I - умуртқасиз ҳ+айвонлар (Invertebrate);
М - микоплазма (Mycoplasma);
S - уруғлик ўсимликлар (Seed plant);
V - умуртқали ҳ+айвонлар (Vertebrate);
Вирус ташувчилар типларининг символлари.
Аl - оқ қанотлар (Aleyrodidae);
Ар - ширалар (Aphididae );
Сl - қўнғизлар (Со1еорtera);
Di - пашшалар, чивинлар (Diptera);
Ne - нематодлар (Nematoda);
Рs - псиллидлар (Psyllidae);
О - вирус тарқатувчиларсиз тарқалади ёки тарқатувчиси ноъмалум ўсимлик ёки ташқи муҳ+итдаги вирус билан касалланади.



Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish