1. тб конструкцияларнинг тарихда ва истиқболда қўлланиш соҳалари ҳамда ривожланиши



Download 343,13 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/11
Sana06.04.2022
Hajmi343,13 Kb.
#532154
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
1 ва 2-маъруза

- 40...+50
0
С
оралиғида эксплуатацион сифатини ўзгартирмайди. 
Шу учта муҳим хосса туфайли темирбетон конструкцияларини яратиш имконияти пайдо бўлди.
 
Бетон ва темирбетон тўсинларнинг юк остида ишлаш характери. 
Бетон тўсинининг 
эгилишга ишлашини кўриб чиқамиз (расм а).
Темирбетон тўсиннинг юк кўтариш қобилияти, худди шундай ўлчамдаги бетон тўсинга 
нисбатан кўп марта катта бўлади.
Агар бетон тўсининг чўзилган зонасига пўлат стерженлар 
жойлаштирсак, бундай тўсининг ишлаш характери ва бузилиши бетон тўсинининг ишлаш характери 
ва бузилишидан кескин фарқ қилади(расм б, в).
Лекин, оддий темирбетон конструкцияларнинг жиддий нуқсони, яъни чўзилган зонасида 
ёриқлар мавжуд бўлиши натижасида нормал эксплуатация шароити талабларига жавоб бермай 
қолиши ҳоллари кузатилади, кўп ҳолларда чегаравий қийматдан ошиб кетади. Бундай ҳолатни 
олдини олишнинг энг самарали усули – арматурани олдиндан таранглаштириб зўриқтиришдир.
 
Бунга одатда, юқори мустаҳкамликка эга бўлган (600 МПа ва ундан ортиқ) пўлат арматураларни 
олдиндан таранглаштириш орқали эришилади. Бунда, нафақат металл сарфи, балки иқтисодий 
самарадорликка эришиш мумкин. 
 
Бетон ва темирбетон тўсинларнинг юк остида ишлаш характери 
а) – бетон тўсинининг бузилиши (1 – 
сиқилган зона; 2 – чўзилган зона). 
б) – оддий темирбетон тўсинининг 
бузилиш босқичлари (1 – сиқилган 
зона; 2 – чўзилган зона). 
в) – тайёрланиш босқичида олдиндан 
зўриқтирилган тўсиннинг 
кучланганлик-деформацияланганлик 
ҳолати(1 – сиқилган зона; 2 – чўзилган 
зона). 
г) – эксплуатация босқичида 
олдиндан зўриқтирилган тўсиннинг 
кучланганлик-деформацияланганлик 
ҳолати (1 – сиқилган зона; 2 – 
чўзилган зона). 




Download 343,13 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish