1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Kaliyli o‘g‘itlarning tuproq bilan o‘zaro ta’siri



Download 0,54 Mb.
bet40/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

43. Kaliyli o‘g‘itlarning tuproq bilan o‘zaro ta’siri
Калий тадцикотчиларга усимлик ишкори — поташ сифатида азалдан маълум булсада, уни соф \олда 1807 йилда кимёгар олим Дэви ажратиб олди. Усимлик, туп­рок ва угит таркибидаги калийни KjO га айлантириб ифодалаш кабул килинган.
Жонли ва жонсиз табиатда калий учта изотоп: ЗЧК(93,08%), 40К(0,011%) ва ^'К(6,91%)ларнинг аралаш- маси сифатида учрайди.
Усимликлардаги калийнинг асосий кисми цито­плазма ва вакуолаларда булгани \олда, ядрода учра- майди. Ялпи калийнинг 20%га якини Усимлик хужай- раларининг цитоплазма коллоидлари томонидан алма­шинувчан шаклда, 1%и митохондриялар томонидан ал- машинмайдиган шаклда ютил ад и. 80%га якин калий хужайра ширасида ион шаклида булиб, органик би­рикмалар таркибига кирмайди. Шунинг учун узок ва шиддатли ёмшрлар таъсирида баргдардаги (айникса эски барглардаги) калийнинг анча кисми ювилиб ке­тади.
Хлоропластлар ва митохондрияларда тупланадиган калий уларнинг тузилишини маромига келтиради, фо­тосинтетик ва кайтарилувчан фосфорланиш жараёнла- рида энергияга бой АТФлар хосил булишига ёрдам беради. Куннинг ёррт кисмида калий ионининг хужайра коллоидлари билан богланиши кучаяди, кечалари ак­синча, сусаяди, натижада унинг бир кисми илдиз тизи­ми оркали тупрокка ажралади.
Калий усимлик танасининг барча кисмларида бир текис таксимланмайди, купрок кисми модда ал маши- нуви ва хужайра булиниши жадал кетадиган меристема ва новдаларда тупланади. Гул чангчиларида хам калий микдори куп. Масалан, маккажухори чангчилари кули таркибидаги кальций, магний, олтингугурт ва фосфор-
нинг йигиндиси 25%га етмагани ^олда, биргина калий микдори 35,5%ни ташкил кдлади.
Калий биринчи навбатда цитоплазма коллоидлари- нинг дисперсланиш даражасини ошириши билан улар­нинг гидратланишини кучайтиради. Бу уз навбатида Усимликнинг сувни тутиб туриш кобилиятини оширади ва киска мудцатли кургокчиликларни енгиб утишига ёрдам беради.
Калий танкислиги натижасида оддий углеводлар- нинг анча мураккаб углеводлар (ди- ва полисахарид- лар)га айланиши сусаяди. У цанд модцаларини барглар- дан усимликнинг бошка кисмларига окиб утишини ку­чайтиради, углевод алмашинуви ферментлари, жумла- дан амилаза фаоллигини оширади. Калий тан кисли гида бир катор ферментларнинг фаоллиги сусаяди, усим- ликда углевод ва оксил алмашинуви бузилади, канд моддаларнинг асосий кисми нафас олиш жараёни учун сарфланади, пуч донлар шаклланади ва донли экинлар \осилдорлиги кескин камаяди.
Калий усимликларда бир катор витаминларнинг (ма­салан тиамин ва рибофлавин) синтезланиши ва тупла- нишига ижобий таъсир курсатади.
Калий хужайра ширасининг осмотик босимини оши­ради, шу ту файл и усимликларнинг совук^а чидамли- лиги ошади.
Калий билан етарли даражада озикдантирилган усим­ликларнинг турли касалликларга (галла экинларининг коракуя ва занг касалликлари, сабзавотлар, картошка ва илдиз мевалиларнинг чириш касаллигига чидамли- лиги кучаяди.
Калий — кальций ва магний элементлари катори кишлок хужалик экинлари томонидан аммиак шаклда­ги азотнинг узлаштирилишига ёрдам беради.
Усимликларда калий етишмаслигининг асосий бел- гилари сифатида куйидагиларни курсатиш мумкин: кари (эски) барглар чеккасидан бошлаб эрта саргая бошлай- ди, кейинчалик уларнинг чеккалари кунгар (баъзан зангсимон нуктали кизил) туе олади ва маълум муд- датдан кеййн баргларнинг четлари нобуд булади ва йиртилганга ухшаб колади (4—5-рангли расмлар).
Катион сифатида ютилган калий усимлик хужайра- сида зарядланган ион хрлида булиб, хужайра моддала- ри билан жуда кучсиз богланади ва хужайрадаги ноор- ганик анионлар ва полиэлектролитларнинг манфий зар- ядларини муътадиллаштиришда асосий раддиион \исоб-
ланади. Шунингдек у ионлар ассиметриясини ва хужай­ра \амда мухит уртасида электр потенциаллари айирма- сини юзага келтиради. Айни хусусиятлар калийга Усим­ликларнинг минерал озикданишида узига хос функци- яларни юклаган булса, ажаб эмас.
Маълумки, калий хужайрадаги бошка катионлар микдорининг купайишига ва атроф эритмаларда калий концентрациянинг ортишига ижобий таъсир курсатади.
Хужайрадаги калий микдори ва усиш жараёни жа- даллиги уртасида узвий богликдик мавжуд. Шу боис калий танкислигида хужайраларнинг булиниши, чузи- лиши ва Усиши сустлашади деб тахмин кюшнади.
Хозирги кунда усимликларда ок,сил синтези ва ка­лий микдори уртасида ижобий муносабат борлиги тугри- сида етарли маълумотлар тупланган. Калий етишмаган- да фотосинтез махсулотларининг барглардан боища органларга ок^б утиши секинлашади, махсулдорлиги пасаяди.
Калийга нисбатан критик (танглик) давр ривожла­нишнинг илк даврларида (ypyF униб чик^андан кейин- ги 15 кун ичида) кузатилади. Калийнинг энг кул микдо­ри одатда усимликларда биологик масса жадал тупла- надиган даврда Узлаштирилади.
Донли ва дон-дуккакли экинларда калийнинг узлаш­тирилиши гуллаш-сут пишиш даврларида, зикирда кий- foc гуллаганда тугалланса, картошка, кандлавлагида — илдизмева, карамда эса карам бош шаклланадиган пайт- да кучаяди.
Бугдойда узлаштирилиши мумкин булган калийнинг 25,4%и тупланиш давригача, 42,1%и найчалаш ва 100%и бошокдаш давригача узлаштирилиши аникданган.
Fy3a шоналаш давригача (униб чик;кандан 31 кун утгач) 2,8%, шоналашдан гуллашгача (58-кун) 17,8%, пишиш олдидан (145-кун) 100% калийни узлаштиради. Бундан гузада калийнинг узлаштирилиши анча узок, давом этиши куриниб турибди.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish