1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Kaliyli o‘g‘itlar. Ularning olinishi va xossalari



Download 0,54 Mb.
bet32/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

33. Kaliyli o‘g‘itlar. Ularning olinishi va xossalari.
Калийли угитлар ни кенг мик,ёсда ишлатиш Респуб- ликамизда XX асрнинг 60-йилларидан бошлаб йулга куйилди. Собик, Иттифок,даврида калийли угитлар тула- лигича Русия (Верхокамск, Соликамск), Белорус 0Старо- бинск) ва Украина (Калуш-Галинск) конларидан олина­диган хомашёлар асосида ишлаб чикдлар эди.
Хозирги кунда Урта Осиёнинг узидаги бир к,атор конларда, масалан, Туркманистоннинг Тубегатан, К,ар- луц конлари, К^шкдцарё вилоятидаги Тубакат, Сур- хондарё вилоятидаги Хужаикон конларидан хомашё олиш ва улардан калийли угитлар ишлаб чицариш йулга
Куйилмокда. Хисоб-китобларга Караганда, биргина Сур- хондарёнинг Хужаикон калий тузлари Ресггубликамиз де\к.ончилигини кдрийб юз йил давомида калийли угит­лар билан таъминлаш имкониятига эга. Бу конлардан олинадиган тузларни комплекс цайта ишлаш йул-йула- кай бром, темир, магнезит, гипс ва бошка материал- ларни \ам олиш имконини беради.
Деярли барча конлар (конларнинг 92% га якини) хлоридли ва сульфатли хомашё берадиган конлар тои- фасига киради ва улардан олинадиган угитлар ^ам хлорли \амда сульфатли калийли угитлар деб юритилади.
Хлорли калийли угитлар ишлаб чикаришда асосий хомашё сильвинит (таркибида 12—15% К20 тутади) булиб, у сильвин (КС1) ва галит (NaCl) аралашмасидан иборатдир.
Сульфатли калийли Угитлар ишлаб чикаришда каи­нит, лангбейнит ва алунитдан фойдаланилади.
Калийли угитлар концентрланган (калий хлорид, ка­лий сульфат, калий хлорид электролита, калий тузи, калимагнезия, калийли-магнийли концентрат) ва хом (сильвинит, каинит) калийли угитларга булинади.
Саноат асосида олинадиган калийли уттлар
Калий хлорид (КС1'). Энг кенг таркалган калийли угит \исобланиб, ишлаб чикариладиган калийли Угитлар­нинг 85—90% ини ташкил килади. Таркибида 53,7— 60,0% гача К20 тутади. Давлат андозаси буйича калий хлорид намлиги 1% дан куп булмаган, кулранг жилвага эга пушти ва ок кристалларнинг аралашмаси \олида ишлаб чикарилади.
Калий хлориди икки хил: галургия ва флотация усул­лари ёрдамида олинади.
Сильвинитдан калий хлоридни галургия усулида аж- ратиб олиш КС1 ва МгСТларнинг сувда турли \арорат- ларда эришига асосланган. Хар икки туз билан бойи- тилган эритманинг \арорати 20—25°С дан аста-секин 90—100°С гача кутарилади. Бунда КС1 нинг эрувчанлиги икки марта ошгани *олда TVaC/нинг эрувчанлиги узгар- майди. Эритма кайта совутилганда, КС1 кристалланиш- га учрайди ва чукади, NaCl эса эритмада колади.
Флотация усули КС1 ва NaCl заррачалари юзалари- нинг сув билан турли даражада \улланишига асослан­ган. Турли лойли шламмлардан тозаланган ва яхшилаб майдаланган руда сув ёки сувнинг ёгпи аминлар кУшил-
ган аралашмаси ёрдамида бутана \олига келтирилади. Пульпа оркали юборилган \аво ок,ими майда пуфакча- лар \олида аралашма орасидан утиш жараёнида гидро­фоб хусусиятли заррачаларни илаштириб эритманинг бетига (кулик щпатида) олиб чикади. Бу ЛГС/нинг кон­центрата булиб, центрифугалаш йули билан ундан угат ажратиб олинади ва куритилади. NaCl эса, бошлангич аралашманинг тубига чукади, ажратиб олинади ва те- гишли максадларда ишлатилади.
Флотация ва галургия усуллари билан олинган ка­лий хлорид майда кристалл заррачалар шаклида булади. Гигроскопиклиги юцори булганлиги сабабли саклаш жараёнида нам тортиб, муштлашиб колиши мумкин. Бунинг олдини олиш учун заррачалар донадорлашти- рилади (1—3 мм катталикда) ёки аминлар кушиш йули билан ёпишкокдиги камайтирилади.
Калийли туз (KCl + mKClnNaCl). Кулранг ва пушти кристаллар тутган, калий хлорид ва сильвинит аралаш- масидан иборат урит.
Давлат андозаси буйича намлиги 2% дан ошмасли- ги, таркибидаги К20 нинг микдори 40% дан кам булмас- лиги керак. Хаводан нам тортиб, ташиш ва. саклаш жараёнида муштлашиб колади.
Таркиби ва хоссаларига кура сильвинит ва калий хлорид уртасида оралик \олатни эгаллайди.
Калийли тузни натрийга талабчан ва хлорга чидам- ли экинларга (кандлавлаги, хашаки ва хураки илдизме- валилар) куллаш яхши самара беради. Бу yfht хлорга таъсирчан экинлар учун унчалик яро кути эмас. Лекин кузги шудгор остига киритилганда, таркибидаги хлор- нинг асосий кисми ювилиб кетади ва экинларга курса­тади ган салбий таъсири йуколади.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish