1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Suvda va kuchsiz kislotalarda erimaydigan fosforli o‘g‘itlar. Fosforli o‘g‘itlarni qo‘llash



Download 0,54 Mb.
bet29/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

30.Suvda va kuchsiz kislotalarda erimaydigan fosforli o‘g‘itlar. Fosforli o‘g‘itlarni qo‘llash
Фосфорит талцони. Бу угат фосфоритни кукун хдпатга келгунча майдалаб олинади. Ундаги фосфор фторапа- тит, гидроксилапатит, карбонатапатит бирикмалари Холида булиб, Са,(Р04)2 шаклдадир. Мазкур бирикма­лар сувда ва кучсиз кислоталарда эримайди, шунинг учун ундан аксарият усимликлар бахраманд була ол- майди.
Фосфорит талцонини тайёрлаш учун паст навли фос- форитдан \ам фойдаланиш мумкин. Фосфорит талкр- ни— энг арзон фосфорли урит. Ундан угит сифатида фойдаланиш мумкинлиги А. Н. Энгельгардт, Д. Н. Пря­нишников, А. Н. Лебедянцев, Б. А. Голубев, Ф. В. Чириков каби тан и ну! и агрокимёгар олимлар томонидан эъти- роф этилган.
Тадкикртлар асосида физиологик нордон уритлар (аммиакли — азотли ва калийли) фосфорит талкрнини тупрокда парчаланишини кучайтириши, физиологик ишкорий уритлар (селитралар) эса бирмунча сусайти- риши исботланган.
Фосфорит талкрнининг олий нави 25, биринчи нави 22, иккинчи нави 19% Р205 тутади.
Фосфорли угитларии куллаш
Асосий уттлаш. Фосфорли угитларни тупрокда асо­сий уритлаш даврида киритишдан мак,сад — экинларни бутун вегетация даврида фосфор билан таъминлашдир. Асосий уритлашда утит шакли, тупрокда киритилади- ган меъёри, муддати ва чукурлигига алощда эътибор берилади, бошка озик, моддалар билан биргаликда куллаш ёки кулламаслик масалалари \ал этил ад и.
Муътадил му\итли тупрокдарда фосфорли уритлар- ни куллаш муддати унчалик а\амиятга эга эмас, чун- ки уларнинг ишкррийланиш натижасида йукрлиши де- ярли кузатилмайди, кимёвий богланиши натижасида кальций дифосфат хрсил булади, у \ам усимликлар томонидан узлаштирилади. К.ора тупрокдарда олиб бо- рилган кузатишларда фосфорли уритлар тупрокда ки- ритилгандан кейин 557 кун утгач \ам уз таъсирини й^котмаган.
Асосий уритлашда фосфорли угитларнинг к^милиш чукурлигига биринчи навбатдаги эътибор каратилади.
Усимликлар ривожланиб боргани сари асосий утит- лашда киритиладиган фосфорнинг узлаштирилиш да- ражасини камайиб бориши кузатилади. Масалан, мак- кажухори (угит урурцан 5 см чукур ва 5 си ёнга ташлан- ган) ривожланишнинг бошланишида таркибидаги фос­форнинг 45—95%и, султон чикдриш даврида 11—33 ва пишиш даврида 7—13%ини угит хисобидан туплайди. Ривожланишнинг илк даврларида фосфор тулалигича угит таркибидан узлаштирилса, пишиш даврида узлаш- тирилган фосфорнинг ундан бир кисми угит ва ундан туккиз кисми тупрок фосфори \иссасига тугри келади. Фосфорли угит 10 см дан чукуррокка киритилса усим­ликлар томонидан яхши узлаштирилади. Ёз ойларида тупрокнинг юза катлами куриб колади ва табиийки, усимликлар ундаги фосфордан фойдалана олмайди. Юза катламларга киритилган фосфорли угит кейинги йилда амалга ошириладиган шудгор пайтида тупрокнинг паст­ки катламлари билан аралашади ва шундан кейингина ундан экинлар унумли фойдаланади.
Асосий угитлаш чогида киритиладиган фосфорли угит меъёри тупрок унумдорлиги, режалаштирилган \осил, утмишдош экин ва унга кулланилган угит мик­дори билан боглик. Одатда техникавий экинларга юкори (120 кг/га ва ундан ортик), маккажухори, картошка, сабзавот ва хашаки илдизмевалиларга урта, дон ва дон- дуккакли экинларга паст (30—45 кг/га) меъёрдаги фос­фор тавсия этилади.
Тупрокка киритилган фосфорли угйтлар таркибида­ги фосфорнинг 5—15%и (дехкончилик учун ута кулай йилларда 20%гача) биринчи йилда экилган экинлар томонидан узлаштирилади.
Фосфорли угитлардан фойдаланиш коэффициента - ни яхшилаш йулларидан бири — уни захиравий цуллаш- дир. Мазкур усулда \ар гектар майдонга 3—4 т атрофи- да фосфорли $тит киритилади, бунда угитни тупрокка киритиш билан боглик харажатлар кескин камаяди.
Фосфорли угитларни экиш билан бирга куллаш. Фос­форли угитларни экиш билан бирга куллаш мухим ахамиятга эга. Угитлашнинг бу усули нихолларни бар- авж ривожланишига, об-хавонинг нокулай шароитла- ри, касаллик ва зараркунандалар таъсирига чидамли булишига, окибатда хосилдорЛикни сезиларли даража­да ошишига хизмат килади.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish