1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari


Ammiak-nitratli va amidli mineral o‘g‘itlar. Ularning tuproqdagi dinamikasi



Download 0,54 Mb.
bet24/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

24. Ammiak-nitratli va amidli mineral o‘g‘itlar. Ularning tuproqdagi dinamikasi.

Нитратли азотли утитлар жумласига натрийли, каль- цийли ва калийли селитра [NaN03
, Ca(N03)2 ва КЫСулар киради.
Куп йиллар давомида бу гуру\ угитларнинг асосий вакили Чили селитраси булиб, у Чилидаги гуанотшг табиий кртламлари асосида олинар эди. Синтетик ам­миак олиш йулга куйилгач, селитралар саноат негизида тайёрланмокда.
Азотли уритлар ассортиментида нитратли угитлар- нинг х,иссаси жуда кам (1% атрофида). Шундай булсада, тупрок; хоссалари ва экиш турлари билан боглик; ра­вишда улар билан танишиб чикиш катта \амиятга эга.
Натрийли селитра — NaN03. Нитрат кислота ишлаб чикаришда азот оксидларини сода ёки ишкорга ютги- риш асосида олинади.
Эритма нейтралланади, бурлатилади ва центрифуга- лангач, ок ёки окиш тусли заррабин туз олинади. Тар­кибида 15—16% азот тутади, сувда яхши эрийди, гиг- роскопиклиги юкори булгани учун муштлашиб колади.
Кальцийли селитра — Ca(N03)r Кальцийли селитра 40—48%ли нитрат кислотани о\ак ёки бур билан ней- траллаб олинади:
CaC03+2HN0,=Ca(N03)2+H20+C02.
У ута гигроскопик булгани сабабли одатдаги ша- роитда гидрат \олатига утиб колади — Ca(N03)24H20. Мазкур хусусиятни \исобга олиб, Ca(N03)2 алохдда таркибли модда шимдирилган намтортмас копларда сац- ланади. Шунингдек, гигроскопиклигини камайтириш учун гидрофоб моддалар (масалан, парафинланган ма­зут) куш ил ад и.
Кальцийли селитра биринчи синтетик азотли урит булиб, 1905 йилда Норвегияда олинган (шу боис «Нор­вегия селитраси» деб юритилади). Мочевина сувда яхши эрийди, гигроскопиклиги ха­роратнинг ошишига мос равишда ортиб боради. Узок, сакданганда ёпишиб, муштлашиб цолади. Физикавий хоссаларини яхшилаш учун гранулаланади (0,2—1,0 ёки 1 — 1,25 мм катталикда) ёки ёрли моддалар кушилади.
Гранулалаш жараёнида усимликларга захарли таъ­сир курсатувчи модда — биурет хосил булади:
2CO(NH2)2 -» (CONH2)2HN+NH3 биурет
Заррабин мочевинада биурет микдори 0,8% дан, донадор мочевинада эса 1,0%дан ошмаслиги керак. Унинг микдори 3,0% дан ошиб кетса, нихдплар нобуд булади. Тупрокда биурет 10—15 кун ичида парчаланади, шу боис мочевина уругларни экишдан 20—30 кун олдин тупрокда киритилса, экинларга салбий таъсир курсат- майди.
Мочевина тупрокда тула эрийди ва уробактериялар томонидан ажратиладиган уреаза ферменти таъсирида аммонификацияланади:
C0(NH2)2+2H20=(NH4)2C03.
Бу жараён гумус га бой тупрокдарда 2—3 кун ичида тугалланса, кумли ва боткок, тупрокдарда нисбатан се- кин кечади. Хосил буладиган аммоний карбонат — бецарор бирикма. Хаво таъсирида у аммоний бикарбо­нат ва аммиакка айланади:
(NH4)2C03 -> NH4HC03+NH3.
Демак, мочевина юза к^милса ёки тупрокнинг бе- тига тушса, азотнинг аммиак сифатида исроф булиши содир булади. Тупрокда аммоний карбонат гидролизга учраб, аммоний бикарбонат ва аммоний гидрооксидни хосил килади:
(NH4)2C03+H20=NH4HC03+NH40H.
Аммоний ионларининг бир кисми тупрок, коллоид- лари томонидан, к,олган кисми эса бевосита усимлик­нинг илдизи ва барги оркали ютилади. Маълум даврдан кейин аммиак нитрификацияланади:
2NH3+30=2HN02+2H,0;
2HN02+0=2HN0v
Натрийли ва кальцийли селитралар — физйологик ишкорий уритлар.
25.Fosforning o‘simliklar oziqlanishidagi ahamiyati

Усимликлар таркибида фосфор минерал ва органик Холатда учрайди. Минерал \олатдаги фосфор ортофос­фат кислотанинг кальцийли, магнийли ва калийли туз- лари куринишида булиб, микдоран жуда камдир.
Органик бирикмалар шаклидаги фосфор усимлик­ларда нуклеин кислоталар, фосфопротеидлар, фосфо­липидлар, фитин, шакарнинг фосфорли ифорлари к$фи- нишда учраб, нуклеин кислоталар (РНК
ва ДНК) алохдда урин тутади. Улар оксил синтези, усиш ва ривожланиш, наел ташиш каби мухим хаётий жараён- ларда фаол иштирок этади. Нуклеин кислоталар азотли асос, шакар ва фосфор кислотадан таркиб топади. Нук­леин кислоталарнинг оддий оксиллар билан хосил кдла- диган бирикмаларига нуклеопротеидлар дейилади. Нук­леин кислоталр усимликларнинг барча хужайра, тукима ва тана кисмларида мавжуд. Усимлик барг ва поялари КУРУК массасининг 0,1 —1,0% ини нуклеин кислоталар ташкил к,илади. Уруг, муртак, чангчилар ва илдиз к,ин- часи нуклеин кислоталарга бой.
Усимликлардаги фосфорорганик бирикмаларнинг асосий кисмини фосфопротеидлар (фосфор килоталари ва оддий ок,силларнинг хосилалари) ташкил килади. Улар усимлик танасидаги биокимёвий жараёнларда ка­тализатор вазифасини утайди.
Хар кандай усимлик хужайрасида фосфолипидлар мавжуд. Фосфолипидлар оксил-липид мембраларини Хосил килади, шу боисдан мухим биологик ахамиятга эга. 27-жадвалда турли усимликлар таркибидаги фосфо­липидлар микдори келтирилган. Усимликлардаги фосфор-органик бирикмаларнинг яна бир вакили шакарларнинг фосфорли ифорларидир. Улар фотосинтез, нафас олиш, мураккаб углеводлар- нинг синтезида фаол иштирок этади. Рибоза 5-фосфат- ни фосфорли ифорларнинг вакили сифатида келтириш мумкин.
Булардан ташцари усимликларда кетадиган ок,сил, ёг, крахмал ва шакарларнинг биосинтези куп микдорда энергия талаб килади. Бу энергиянинг манбаи макроэр­гик бирикмалар \исобланиб, улардаги макроэргик 6of- ларнинг гидролизи натижасида 6—16 ккаль/моль энер­гия ажралиб чицади. Тирик организмлардан макроэргик богларнинг тури к^п булишига карамасдан, асосий энер­гия манбаи АТФ (аденазинтрифосфат) х1исобланади.
АТФ — энергия ташувчи сифатида ок,сил, ёг, крах­мал, сахароза, аспарагин, глутамин ва бошка бир катор органик бирикмаларнинг биосинтезида иштирок этади. Нафас олиш, фотосинтез ва моддалар алмашинуви АТФнинг иштирокисиз содир булмайди.
Углевод алмашинувида фосфор катта роль уйнаган- лиги сабабли фосфорли угитлар кандлавлагида шакар, картошка туганакларида крахмал туланишига ижобий таъсир этади. Фосфор усимликларда азотли моддалар­нинг алмашинувида хам мухим ахамиятга эга.
Озикланиш мухитида фосфор жуда кам булганда, усимликнинг поя ва барглари Усишдан тухтайди, ypyF- ларнинг махсулдорлиги пасаяди. Ташки белгилар сифа­тида эса барг чеккаларининг буралиши ва бинафша тусга утишини курсатиш мумкин (3-рангли раем).
Табиий шароитларда усимликларнинг озикланиш манбаи б^либ ортофосфор кислота тузлари хизмат кила­ди. Метафосфатларнинг хам тутридан-тугри, пиро ва полифосфатлар эса гидоролизга учрагандан кейин усим­ликлар томонидан узлаштирилиши аникланган.
Усимликларда фосфорнинг асосий кисми фитин куринишда учрайди. Фитин усимликларнинг ёш аъзо ва тукималарида, айникса, уругларида куп булади. Дуккак- ли-дон ва мойли экинлар уругининг 1—2, галла экинла­ри уругининг 0,5—1,0%ини фитин ташкил килади

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish