1. O‘simliklar oziqlanishi va o‘g‘itlar fani. Maqsad va vazifalari



Download 0,54 Mb.
bet11/48
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#35425
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   48
Bog'liq
savollar tayyori

^ Yosh ildizning hududlari.Yosh ildizda: 1) ildiz qoplami bilan qoplangan bo'linish zonasi; 2) hujayra kuchlanish zonasi yoki o'sish zonasi; 3) assimilyatsiya zonasi yoki ildiz tuklari zonasi; 4) zona o'tkazish.
11. O‘simliklarning ildiz orqali oziqlanishi

Усимликларни \аводан озикланишини бошкариш анча кийин муаммолардан биридир. Бунинг аксича, усимликларни илдиздан озикланишини бошкариш мум­кин. Камдан кам \олларда тупрокда усимликлар учун зарур элементларнинг барчаси жамланган булади. Купин- ча 2—3 та, айрим лолларда ундан х,ам куп озик, элемент­лар танкислиги сезилади, кдйсики инсонни усимлик­ларнинг озикланиши жараёнига бевосита аралашишини таказо килади.
Усимликлар учун зарур, лекин тупрокда кам ёки ки- йин узлаштириладиган ^олатда учрайдиган элементлар минерал утат сифатида киритилади ва инсон шу йул билан табиатда моддалар айланишида иштирок этади.
Усимликларнинг илдиздан озикланиши минерал озик;- ланиш
деб з^ам юритилади. Бу тушунча бир-бири билан узвий богланган куйидаги жараёнларни уз ичига олади.

  1. Усимликларнинг илдизи уз нордон ажратмалари билан тупрок катгик фазасига таъсир килади, сингди- риш комплекси (ТСК) томонидан алмашиниб сингди- рилган озик ионларини эритмага сикиб чикаради ва сувда кийин эрийдиган бирикмаларни кисман эритади.

  2. Илдиз юзасидаги бир катор ферментлар тупрок- нинг минерал ва органик моддаларини парчалаш (гид- ролиз)да иштирок этади.

  3. Илдиз тизимининг фаол юзаси билан мулокотда буладиган тупрок эритмасидаги айрим тузлар диффу­зия й^ли билан ютилади.

  4. Диффузия ва ионлар адсорбцияси натижасида

фокайра к,оби™ )^амда протоплазма мембранасига сурил- ган тузлар илдиз тукчалари томонидан ютил ад и.

  1. Сингдирилган ионлар протоплазма ичида аккуму- ляцияланади ва илдизда кетадиган синтезланиш жара- ёнларида иштирок этади.

  2. Барг ва илдизда синтезланадиган органик модда­лар узаро алмашинади.

  3. Илдиз оркали ютилган минерал моддалар ксилема буйлаб усимликнинг ер усти кисмига караб \аракатла- нади ва бунда минерал \амда органик моддаларнинг бир кисми тупрокка ажралади.

  4. Ютилган айрим моддалар кари барглардан ёш баргларга, вегетатив органлардан репродуктив орган- ларга окиб утиш йули билан усимлик танасида кайта узлаиггирилади — реутилизация.

Усимликнинг илдиз тизими, ер усти к;исми ва туп­рок уртасидаги узаро муносабатни куйидагича ифода- лаш мумкин:
Илдиз ажратмалари, Минерал туалар,
/
ферментлар аминокислоталар,
органик кислоталар

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish