1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


§ 3. Сўз бирикмаларининг асосий типлари ва уларнинг таснифи



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

§ 3. Сўз бирикмаларининг асосий типлари ва уларнинг таснифи 
Атрибутив сўз бирикмалари типларининг таснифи қуйидагича: 
I. Атрибутив – субъектив сўз бирикмалари: АС. 
А. Содда детерминатив аниқловчили қўшилмалар: АСД. 
Исмли детерминатив сўз бирикмалари. 
Аниқланмиш – исмнинг субстантив шакли: 
1) исм аниқловчи: АСД: И-И; 
2) феъл аниқловчи: АСД: Ф-И. 
Феълли детерминатив сўз бирикмалари. 
Аниқланмиш – феълнинг субстантив шакли (масдар ёки субстантивлашган 
сифатдош). 
Объектсиз: 
1) 
исм аниқловчи: АСД: И – Ф; 
2) 
феъл аниқловчи: АСД: Ф – Ф. 
Объектли: 
1) 
исм аниқловчи: АСД: И – Ф; 
2) 
феъл аниқловчи: АСД: Ф – Ф. 
Б. Содда қаратқич аниқловчили қўшилмалар: АСҚ. Исмдан ифодаланган 
қаратқичли сўз бирикмалари. Аниқланмиш – исмнинг субстантив шакли: 
1) исм аниқловчи: АСҚ: И – И; 
2) феъл аниқловчи: АСҚ: Ф – И. 
Феълдан ифодаланган қаратқичли сўз бирикмалари. Аниқланмиш – феълнинг 
субстантив шакли (масдар):
1) исм аниқловчи: АСҚ: И – Ф 
2) феъл аниқловчи: АСҚ: Ф – Ф. 
В. Аралаш мураккаб аниқловчили сўз бирикмалари: 
АСДҚº. 


 59 
Исмли мураккаб сўз бирикмалари. 
Аниқланмиш – турли аниқловчиларга эга бўлган исмнинг субстантив 
шакллари: АСДҚº -- И. Феълли мураккаб сўз бирикмалари. Аниқланмиш – 
турли аниқловчиларга эга бўлган феълнинг субстантив шакли (объектли ёки 
объектсиз): АСДҚº -- Ф. 
II. 
Атрибутив—аниқловчили 
(адъектив) 
ва 
ҳолли 
(адвербал) 
сўз 
бирикмалари: АА. 
А. Содда атрибутив-аниқловчили сўз бирикмалари. Объектсиз: АА. Исмли 
объектсиз сўз бирикмалари. Аниқланмиш – исмнинг атрибутив шакллари 
(аниқловчили ёки ҳолли): 
1) исм аниқловчи: АА: И – И; 
2) феъл аниқловчи: АА: Ф – И. 
Феълли объектсиз сўз бирикмалари. 
Аниқланмиш – феълнинг атрибутив шакллари (сифатдош ёки равишдош): 
1) 
исм аниқловчи: АА: И – Ф; 
2) 
феъл аниқловчи: АА: Ф – Ф. 
Объектли сўз бирикмалари: ААº. 
Исм объектли сўз бирикмалари. 
Аниқланмиш – исмнинг атрибутив шакллари (аниқловчили ёки ҳолли): 
1) 
исм аниқловчи: ААº: И – Ф; 
2) 
феъл аниқловчи: ААº: Ф – И. 
Феъл объектли сўз бирикмалари. Анқиланмиш – феълнинг атрибутив шакли 
(сифатдош ёки равишдош): 
1) исм аниқловчи: АА ۫: И – Ф; 
2) феъл аниқловчи: АА˚: Ф – Ф. 
Б. Аралаш атрибутив-аниқловчили сўз бирикмалари. 
Исмли сўз бирикмалари. 
Аниқланмиш – турли аниқловчиларга эга бўлган исмнинг атрибутив шакли: 
ААº -- И. Феълли сўз бирикмалари. Аниқланмиш – турли аниқловчиларга эга 
бўлган феълнинг атрибутив шакли: АА˚ - Г.
Вазифа: шу моделларга мисоллар топиш. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish