1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


§ 1. Асос морфеманинг фонологик структураси ҳақида



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

§ 1. Асос морфеманинг фонологик структураси ҳақида 
Асос морфемалар сўзнинг маъносига кўра 3 гуруҳга бўлинади: 1)предмет 
номлари ёки статик белгини ифодаловчи асос морфемалар; 2) феълни, яъни 
ҳаракатни ифодаловчи – динамик белгига эга бўлган асос морфемалар; 3) 
гапда сўзларнинг грамматик муносабатига хизмат қилувчи ёрдамчи 
маънодаги асос морфемалар.
Биринчи ва иккинчи гуруҳлардаги сўзлар (исм-ўзаклар ва феъл-ўзаклар)
сўз ясовчи аффикслар системасига кўра бир-биридан фарқ қилади. Учинчи 
гуруҳ асослар – ёрдамчи сўзлар эса сўз ясалиш системасига эга эмас. 
Сўз ясовчи аффикслар икки катта гуруҳга бўлинади: 1) сўз ясалишидаги 
лексик-грамматик аффикслар; 2) сўз ясалишидаги функционал-грамматик 
аффикслар. 
Статистик жиҳатдан олиб қаралганда, туркий тилларда асос морфеманинг 
энг кўп тарқалган типи СГС (С-ундош, Г-унли). Бошқа типлар ҳам учрайди: 
Г, СГ, ГС, ГСС, СГСС. Асос морфемалардаги фонетик редукция даражасини 
ҳисобга олганда, асос морфеманинг фонологик структураси қуйидагича 
бўлади: СГС + СГС +(С)ГС + СГ(С) +(С)Г(С) + ... 
“Древнетюркий словарь”даги асос морфемалар структурасини статистик 
методда ўрганиш қуйидаги натижани берган:
СГС-76,3 %; (С)ГСС-2,0 %;
(С)ГС-15,1 %; СГ(С)-2,5 %; 
СГСС-3,6 % ; (С)Г(С)- 0,5 %.
Ҳозирги замон туркий тиллари, масалан, қозоқ тили билан қиёслаганда 
ҳам юқоридагига яқин хулоса олинган: 
СГС – 78,1 %; СГСС – 1,3 %; 
(С)ГС – 17,0 %; СГ(С) – 1,8%; 
СГСС – 1,8%; (С)Г(С) – 0,4%. 


 40 
СГС типидаги асос морфемалар чуваш тилида 94%, корейс тилида 77% 
ни ташкил этади. (Баскаков Н.А. Историко-типологическая морфология 
тюркских языков. М., 1979). 
(С)Г(С) типидаги асос морфемалар кейин пайдо бўлган ва қуйидаги типга 
алоқадор бўлади: (С)ГС < СГС. 
СГ(С) типидаги асос морфема ҳам СГС типидан ўсиб чиққан. 
Асос морфемалардаги Г ва СГ типлари қадимги туркий тилда ҳам мавжуд 
бўлиб, охири ундош билан туговчи фонетик тўлиқ вариантларга бориб 
тақалади: 
Г<ГС ва СГ<СГС. 
(С)ГС<СГС типи сўз бошидаги w,j,h ундошлари билан боғлиқ. 
СГСС ва (С)ГСС<СГС+С ва (С)ГС+С асос морфема типлари ҳам мавжуд. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish