1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


§ 3. Фонологик структуранинг асосий типлари ва моделлари



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

§ 3. Фонологик структуранинг асосий типлари ва моделлари. 
Туркий тиллар узоқ ривожланиш натижасида ўзларининг агглютинатив 
типга хос умумий жиҳатларини сақлаб қолдилар ва фонологик структуранинг 
асосий схемасини йўқотмадилар.
Қабила ва уруғлараро фарқлар қуйидаги типларда бирлашди: хунн, 
булғор, ўғуз, қипчоқ, қaрлуқ, уйғур, қирғиз-қипчоқ ва ҳ. Шу асосда барча 
туркий тилларни 2 шохобчага ажратиш мумкин: ғарбий хунн шохобчаси
шарқий хунн шохобчаси. Ўз навбатида ғарбий хунн шохобчаси яна 4 гуруҳга 
бўлинади: булғор, ўғуз, қипчоқ, қарлуқ. Шарқий хунн шохобчаси 2 гуруҳга 
бўлинади: уйғур-ўғуз ва қирғиз-қипчоқ. Ҳар бир гуруҳ яна ўз фонологик 
структураси типи, кичик типи ва муайян тилларнинг модели асосида 
гуруҳчаларга ажралади.
Мазкур таснифда ўзбек тили ғарбий хунн шохобчасининг тўртинчи 
(қарлуқ) гуруҳига мансуб бўлган қарлуқ-хоразм гуруҳчасига киради. Бу 
гуруҳчага қадимги тиллардан қарлуқ-хоразм, олтинўрда (шарқий), чиғатой 
(XIII-XIV асрлар), эски ўзбек, эски уйғур тиллари кирса, ҳозирги замон 
тилларидан ўзбек ва уйғур тиллари киради. 
Фонологик структуранинг ҳозирги ўзбек тили учун хос бўлган асосий 
типлари ва моделлари билан танишамиз. 
I. Биринчи гуруҳ вокализми. 
1.1. Унлилар состави. 
ǻ(а) (у) о и 
ä е i (ö) (ü) 


 43 
Адабий тилдаги 6 та унли (å, ä, е, i, o, u) жонли сўзлашув тилида 
вариантлашиб 10 тага етади [å, (а), ä, е, i, (у), o, (ö), u, (ü)]. 
1.2. Иккинчи даражали чўзиқ унлилар кам учрайди, асосан ўзлашган 
қатламда учрайди: Šahar > ša:r. 
1.3. Аффиксал морфемалар таркибида [ä] унлиси орқа қатор [а] га қарама-
қарши қўйилади. 
1.4. Ўзбек тили унлилари ва ундошлари (γ, g; q, k; l, l′) учун 
сингармонизм қонуни амал қилади:
танглай оҳангдошлиги лаб оҳангдошлиги 
å (а) (у) о u ä е і (ö) (ü) å (а) е ä (у) і
å (а) (у) о u + - о - - 
е і ä (ö) (ü) - + u - + 
(ö) - - 
(u) - + 
Мисоллар: íšlayman, temirčі, kelgän, köldän, ešіk, qarajmaq, tüzüm, učun, bir 
küllüg. Баъзан аффикслар таркибида оҳангдошлик бузилади: körgäzmoq. 
1.5 [i] ва [u] фонемалари 2 хил қўлланади: 
олд қатор u (-ü) унлилари олд қатор k, g ундошлари билан; орқа қатор i (-y), u 
(u) унлилари орқа қатор q, γ ундошлари билан қўлланади. 
2. Консонантизм. 
2.1. Ундошлар состави: 
Олд қатор (лаб) 
Ўрта қатор 
Орқа қатор 
Р (f) 
t s š [c] č
k (q) x h 
В (v) w m 
d z [z] dz [z] j r l n 
g γ ŋ 
Олд қатор ундошлардан 2 таси (f, v) ўзлашган, 4 таси туб (p, в, w, m). 
Ўрта қатор (тиш, тил олди, тил орқа) туб ундошлар 11 та (t, d, s, z, š,č, dz, j, r, l, 
n) ва ўзлашгани 2 та (z, c). Орқа қатор (чуқур тил орқа ва бўғиз) ундошлар 6 та 
(k, g, x, γ, h, ŋ), варианти 1 та: q. 
Ўзбек тилининг боғланган комплекс изоглоссаси: 
1. Биринчи гуруҳ вокализми: 
1) унлилар 6 та: å, (о), ä, е, i, о, (ў), и; 
2) тил ўрта унлининг пайдо бўлиши: у/i>i; 
3) ўтиш ҳодисасининг мавжудлиги: å(<а). 
2. Консонантизм. 
2.1. Олд қатор ундошлар: 
1) р~в~v~o>в. (вär-, вol-); 
2) p/в~m>m (män, miŋ). 
2.2. Ўрта қатор ундошлар: 
1) č/š~š/s>č/s (аč­¸ іš); 
2) j~tj/dj~dz/č...>j (jol, jär); 
3) d~t>t (til, tört); 
4) j~d/t~z/s>j (åjaq). 
2.3. Орқа қатор ундошлар: 
1) q~ġ~x...>q (qol, qån); 


 44 
2) k~g~x´...> k (köl, käl); 
3) γ~w>γ (tåγ); 
4) k~g~j...>g (täg).
Изоҳ: [ä] =[е]. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish