1-мавзу: фалсафа фанининг предмети, мазмуни ва жамиятдаги роли режа



Download 1,8 Mb.
bet118/118
Sana25.02.2022
Hajmi1,8 Mb.
#297463
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   118
Bog'liq
ФАЛСАФА маърузалар матни

ИДЕАЛИЗМ

это философское направление, которое на 1-й план в вопросе о первоначале бытия ставит идею. Идеализм делится на субъективный (весь мир выводится из сознания конкретного индивида — Кант, Фихте) и объективный (идеальны только Бог, Мировой Разум и Абсолютная Идея, именно они дают начало бытия — Платон, Гегель).

MATERIALIZM

materialistik oqimiga mansub fay.lar K.Fogt, R.Moleshott va L.Byuxnerning  fal-iy qarashlarini ta’riflash uchun Engels tomonidan kiritilgan tushuncha. G‘arb fal.siga mansub bo‘lgan V.m. oqimi 19-a.ning 1-yarmida tabiiyot ilmi rivojlanib,  ulkan yutuqlarga erishilganligi ta’sirida vujudga keldi. Jumladan, energiyaning saqlanish qonuni, CH.Darvinning evolyusion ta’limotini ijtimoiy hodisalarga tadbiq qilinishi, miya funksiyalarini jadal ravishda tadqiq etilishi kabi tabiiy fanlarning kashfiyot va yutuqlari argument sifatida butun naturfalsafaga, jumladan, nemis klassik fal.siga qarshi yo‘naltiriladi. Ijtimoiy hodisalarni (mas., sinfiy tafovutlarni, xalqlar tarixini o‘ziga xos xususiyatlarini va b.) tahlil qilishda V.m.da biologizm, naturalizm va empirizm nuqtai nazaridan fikr yuritiladi; gnoseologiya masalalarini empirik yo‘l b-n tadqiq qilish, fal.ni tabiatshunoslikka qarama-qarshi qo‘yish kabi urinishlar ham V.m.ga xos  ish uslubidir

МАТЕРИАЛИЗМ

это философское направление, которое выводит всё из материи и принимает материю в качестве первоначала бытия. Материализм делится на стихийный, атомистический, вульгарный (абсолютизирует первичность, но не знает, что появилось раньше: идея или материя) и объективный (диалектический — связь между материей и идеей неоднозначная).

MATERIALISM



the philosophical view that the only thing that can truly be said to 'exist' is matter; that fundamentally, all things are composed of 'material' and all phenomena are the result of material interactions.






1 Диоген Лаэртский. О жизни, учениях и изречениях знаменитых философов. М., 1979. 334-б.

2 Қаранг: Ойзерман Т.И. Проблемы историко-философской науки(Тарихий-фалсафий фанларнинг муаммолари). М., 1982. 57-б.

3Тузувчи ва масъул муҳаррир ф.ф.д. Назаров Қ. Фалсафа қомусий луғат,-Т.: “Шарқ”, 2004.-Б. 274-275

4 Қаҳҳорова Ш.Б. Глобал маънавият-глобаллашувнинг ғоявий асоси .-Т.: “TAFAKKUR”, 2009.-Б.211

5 Қаранг: Гомер. Одиссея. Қ.Мирмуҳамедов тарж.-Т.: “Ғофур Ғулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи”, 2012.-Б.59

6 Туленов Ж., Ғофуров З. Фалсафа.-Т.: “Ўқитувчи”, 1997.-Б.25

7 Тулепов А. Ислом ва ақидапараст оқимлар.-Т.: “Мовароуннаҳр”, 2017.-Б.5

8 Тулепов А. Ислом ва ақидапараст оқимлар.-Т.: “Мовароуннаҳр”, 2017.-Б.5

9 Гуннар Скирбекк, Нилс Гилье. Фалсафа тарихи.-Т.: “ШАРҚ”, 2002.-Б.193

10 Л.Фейербах. Избранные философские произведения. –М.: 1955. Т.1 202-б.

11 Ўша ерда. Т.2. 590-591-б.

12 Ўша ерда. 591-б.

13 Ўша ерда Т.1. 28

14 Ўша ерда. 175-176-б.

15 Ўша ерда. 159-160-б.

16 Ўша ерда. Т.2. 320-б.

17 А. Шопенгауер. Полн.собр.соч. М., 1900-1910. Т.1. 23-24-б.

18 Ўша ерда. Т.2. 7-8-б.

19 А.Шопенгауэр. Мир как воля и представление. Спб. 1880, 338-б.

20 О.Конт ушбу терминнинг муаллифидир.

21 Антология мировой философии в 4-х томах. М., 1971. Т.3. 581-б.

22 Мир философии: Книга для чтения. В 2-х ч. Ч.1. М., 1991. 60-б.

23 Агарчи бу қоиданинг ўзи И.Бентам (1748-1832) томонидан ифодаланган бўлса ҳам, бу истилоҳ Миллнинг ўзи томонидан киритилган.

24 Антология мировой философии в у-х томах. Т.3. –М., 1971. –С.618

25 Г.Спенсер. Основные начала. СПб., 1886. –С. 373

26 Ўша жойда. 331-б.

27 Ўша жойда. 340-б.

28 К.Маркс, Ф.Энгельс. Соч. 2-е изд. Т. 20, -М., 1961, 513-б.

29 Ф.Ницше. Антихристианин. –В кн.: Сумерки богов. М., 1989. 19-б.

30 Ф.Ницше. Полн. Собр.соч. Т. IX. М., 1910. 269-б.

31 Ф.Ницше. Так говрил Заратустра. М.1990. 83-б.

32 Ўша жойда. 150-б.

33 К.Поппер. Логика и рост научного знания. М., 1983. пер. с. англ. 57-58-б.

34 Ўша жойда. 62-б.

35 Ўша жойда. 48-49-б.

36 Ўша жойда. 245-б.

37 Ўша жойда 226-б.

38 Қаранг: В.М.Лейбин. Сублимация. // В кн.: Современная западная философия. Словарь. М., 1991, 291-292-б.

39 Ж.П. Сартр. Экзистенциализм – это гуманизм. В сб.: Сумерки богов. М., 1989, 323-б.

40 Ўша жойда. 327-б.

41 Г.Г.Гадамер. Актуальность прекрасного. –М., 1991. 29-б.

42 Х.Г.Гадамер. Истина и метод. –М., 1988, 548-б.

43 См. М.Н.Грецкий. Структурализм. Философский энциклопедический словарь. –М., 1989, 630-б.

44 Очерки истории общественно-философской мысли в Узбекистане. Т.:Фан, 1977. 63-64-б.

45 Спиркин А.Г. Философия. М., 2000. 243-б.

46 Философия. Учебник. М.,1996. 139-б.

47 Форобий. Рисолалар. Т.:Фан, 1975. 50-б.

48 Ўша асар. 50-б.

49 Ўша асар. 54-б.

50 Форобий. Рисола ат тахсил ас саодат\\ Хайруллаев М. Форобий. Т.,1963.60-б.

51 Ўша асар. 60 б.

52 Тураев Б.О. Пространство. Время. Развитие. Т.: Фан, 1992. 20-29-б.

53 Избранные произаедения мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока . М., 1961. 47-б.

54Каримов Б.Р., Тураев Б.О. Развитие форм пространства и времени. Т.: Фан, 1992.С.14.

55 Тураев Б.О. Пространство. Время. Развитие. Т.: Фан, 1992. С.47.

56 Физический энциклопедический словарь. М.,1984. 23-24, 29-б.

1 Антология мировой философии. М, 1969. Ч.II. 748-б.

57 Аристотель. Сочинения в 4 т. М., 1975, т.1. 141.-б.

1Фалсафа. Маърузалар матни. Т., 2000, 169-170-б.

2Файзуллаев О. Диалектик тафаккур маъсули. - Тафаккур, 1998, 2-сон, 12-б.

1И.А.Каримов Миллий истиқлол мафкураси - халқ эътиқоди ва буюк келажакка ишончдир. Т. Ўзбекистон, 2000, 16, 22, 28-б.

58 Аль-Фараби. Вводный трактат в логику. // Материалы по истории прогрессивной общественно-философской мысли в Узбекистане. – Т.: «Фан», 1976, с. 128.

59Каримов И.А. Тарихий хотирасиз келажак йўқ. //Асарлар тўплами. 7 жилд. - Т.: “Ўзбекистон”, 1999, 134-бет.



60Каримов И.А. Оила фаровонлиги- миллат фаровонлиги Маърифат // 1997й,10дек.

61 Қаранг: Гегель Г. Философия права. Москва. Мўсль, 1990. с.290.

62 Каримов И.А. Асарлар. 15 томлик. Т /Биз келажагимизни ўз қўлимиз билан қурамиз. Тошкент. Ўзбекистон. 77-б.



63Қаранг: Каримов И. Ўзбекистон XXI аср бўсағасида: хавфсизликка таҳдид, барқарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари. // Каримов И. Хавфсизлик ва барқарор тараққиёт йўлидан. 6-жилд.–Тошкент, Ўзбекистон, 1998.–52-53 б.

64 Каримов И. Ўз келажагимизни ўз қўлимиз билан қурмоқдамиз. -Т.: `Ўзбекистон, 1999.

65 Каримов И. Юксак маънавият – енгилмас куч.- Тошкент, “Маънавият”, 2008.- 37 б.

66 Қаранг: Нейгебауэр О. Точные науки в древности. – М., 1968.

67 Ўша асар 22- 46 бетлар

68 Қаранг: П.Т. де Шарден. Феномен человека. – М.: 1987. – С.194

69 Белл Д. Социальные рамки информационного общества / Новая технократическая волна на Западе. – М., 1986. – С.342

70 Там же, – С.342

71 Сциентизм (ингл. science – фан) – фаннинг жамият ҳаётидаги ролини мутлақлаштирувчи концепция

72 Кудряшов В.В. Время ответов. // Интернет журнал “Философские проблемы синергетики”. // http://spkurdyumov.narod.ru/Philos.htm 2008. Ноябрь



73 Дудник С.И.Парадигмы исторического мышления ХХ века: очерки по современной философии культуры. СПб.: Санкт-Петербургское философское общество, 2001. – С.128-136.

74 Ясперс К. Смысл и назначение истории: Пер. с нем.- М.: Политиздат, 1991.- 78.



75 Тасаввуфдаги “ҳол” ёки “жазба”, юнон фалсафасидаги “экстаз”, чан-буддизмдаги “сатори”га мувофиқ келувчи тушунча. Бу ҳақида батафсилроқ қараш мумкин: Ш.Б. Қаҳҳорова. Шарқ фалсафасининг жозибадорлиги.// Ислом университети. Илмий-таҳлилий АХБОРОТ. 2/ 2006. 24- б.

76 Философия: Учебник  Под  ред. В.Д.Губина, Т.Ю.Сидориной, В.П.Филатова. – М.: Русское слово. 177-б.

77 Ясперс К. Смысл и назначение истории: Пер. с нем.- М.: Политиздат, 1991.-78.

78 Генон Р. Царство количества и знамения врмен. - М.: Беловодье, 1994. – С.283- 293.

79 Сатпрем. Шри Ауробиндо, или путешествие сознания. Бишкек.1992. – С.257.



80 Каримов И.А.. Ўзбекистон ХХ1 аср бўсағасида. Хавфсизликка таҳдид, барқарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари. Т. Ўзбекистон,. 1997. – Б.142.

81 Шри Ауробиндо. Основы индийской культуры. Санкт-Петербург. 1998. – Б.136.

82 Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч.- Тошкент: Маънавият,2008. – Б.30.



83 Қаранг: Половинкин С.М. П.А.Флоренский: Логос против хаоса // Знание. Новое в жизни, науке и технике. “Философия”. 1989.№ 2. 36-41 б.



Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish