1 м а ъ р у з а: Кириш. Фаннинг мақсади ва вазифалари



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/86
Sana08.06.2022
Hajmi1,98 Mb.
#645738
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   86
Bog'liq
маъруза БИСТР


Раздел 1.01
Б
Б
б 
Биринчи 
Юк кўтариш 
қобилиятининг 
йўқотилиши 
Пластиклик, мурт ёки чарчашдан бузилишлар 
Ҳолат ёки шакл устиворлигини йўқотиш 
Ўзгарувчан тизимга утиш 
Тўлиқ ишлашга 
яроксизлик 
Оқувчанлик ҳолати 
Бирикмаларда ноэластик силжишлар 
Шаклнинг ўзгариши 
Иккинчи 
Нормаль ишлашга 
яроқсизлик 
Кучишлар (эгилиш, чўкиш, буралиш) 
Тебранишлар 
Ҳолатнинг ўзгариши 
Бирикмалардаги силжишлар 
Конструкциянинг устиворлигини йўқотиши, хар хил бузилишлар, 
иншоотнинг геометрик ўзгарувчан ҳолга келиб колиши, деформация 
натижасида конструкция шаклининг ўзгариши, рухсат этилмаган ўлчамли 
ёриқлар пайдо бўлиши биринчи гуруҳга киритилади. 
Иккинчи чегаравий ҳолатда эса бинода меъёридан ортиқча кучишлар, 
чўкиш, тебраниш ва дарзлар ҳосил бўлиши мумкин. 
Пўлат конструкциялар учун қуйидаги чегаравий ҳолатларни ҳисобга 
олиш зарур (21.1-жадвал). 
Конструкцияларнинг юк кўтариш қобилияти таъминланиши учун қуйидаги 
шарт бажарилиши керак: 
N

S,
 
(7) 
бунда конструкция кесимида ҳосил бўлган зўриқиш ташқи юкларнинг 
функциясидан иборат: 
N=

n

i
N
ni

fi
(8) 
бу ерда: 

n
- белгиланиш бўйича ишонч коэффициенти; 

i
- меъёрий юклардан ҳисобий зўриқишга утиш коэффициенти; 
N
ni
- меъёрий юк; 

fi
- юк бўйича ишонч коэффициенти. 
Зўриқишнинг мос кўриниши учун кесимнинг чегаравий юк кўтариш 
қобилияти қуйидаги формуладан аниқланади 
m
c
n
FR
S



=
(9) 
бу ерда, 

- зўриқиш тури, чегаравий ҳолатни ва пўлатнинг эластик 
чегарасидан утиб ишлашини ҳисобга олувчи коэффициент; 
F - кесимнинг геометрик характеристикаси (юза, қаршилик моменти); 
R
n
- пўлатнинг меъёрий қаршилиги; 

с
- иш шароити коэффициенти; 

m
- материал бўйича ишонч коэффициенти. 
Конструкциянинг ишлашга тула яроксизлик ҳолатини белгиловчи 
кучишлар ёки деформациялар меъёрий хужжатларда белгиланади [1;2]. 


Иккинчи гуруҳ чегаравий ҳолатлар бўйича ҳисоблашда кучишлар, 
тебранишлар белгиланган меёрий қийматлардан ортиб кетмаслиги керак, 
яъни:
n
u
f
f


(10) 
бу ерда: 
f - конструкциянинг кучиши ёки тебраниш кўрсаткичи; 
f
u
- ушбу кучишларнинг рухсат этилган қиймати. 
Кучишларнинг рухсат этилган қийматларини (f
u
) белгилаш 
ишчиларнинг хавфсизлиги ва технологик жихозларнинг меъёрида ишлашини 
таъминлаш нуқтаи назаридан келиб чикади. 
Қурилиш иншоотларига таъсир этувчи юклар ва таъсирлар хар хил 
кўринишда бўлиб, конструкцияга таъсир этиш муддатига қараб доимий, 
вақтинчалик ва махсус юкларга бўлинади. 
Доимий юклар конструкцияларнинг хусусий оғирлигидан, замин 
оғирлиги ва босимидан, олдиндан зўриқтириш кучларидан иборат бўлади. 
Вақтинчалик юклар уз навбатида 

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish