1 лаборатория иши текис механизмларни структуравий тахлили ишдан кўзланган мақсад



Download 1,14 Mb.
bet13/23
Sana25.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#268208
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23
Bog'liq
1 ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ

Ишни бажариш тартиби.


1. Симнинг ўзунлиги ва диаметри d ўлчаниб, унинг бурилма бикрлиги қуцидаги формула ёрдамида хисобланади:
с қ 7,85-106 d4/l,
2. Махсус мослама ёрдамида патронга тебранма харакат бериб, унинг 20 марта тебраниш вақти t ўлчанади.
Тажрибани 5 марта такрорлаб, t нинг ўртача сон қицмати аниқланади, унинг тебраниш сони 20 га бўлиниб, патроннинг бир марта тўла тебраниш вақти 7 га аниқланади.
Сўнгра (125) формула ёрдамида патроннинг инерция моменти хисобланади.
3. Звено патронга махкамланиб, унга тебранма харакат берилади-да, юқоридаги тажрибани такрорлаб, Тпз аниқланади.
Сўнгра (124) формула ёрдамида звенонинг инерция момен­ти хисобланади.
4. Тажриба натижалари хисобот варағига ёзилиб, иш топширилади.


Контрол саволлар
1. Қандац нарса монофиляр децилади?
2. Қандац звеноларнинг инерция моменти бурилма тебранлш усули билан аникланади?
3. Звеноларнинг инерция моментини бурилма тебраниш усули билан аниқлаш тартибини ацтиб беринг.
4. Бурилма тебранишининг дифференциал тенгламасини ёзинг.
5. Симнинг бурилма бикрлиги қандац аниқланади?
6. Звенонинг инерция моментами хисоблаш формуласидаги харфларнинг маъносини тушунтирининг.
7. Звенонинг инерция моментини Аниқловчи ускунанинг тўзилишини ацтиб беринг.

III. Звенонинг инерция моментини икки симга осиб (бифиляр) бурилма тебратиш усули билан аниқлаш.


Ишдан кўзланган мақсад. Доира шаклли звенолар (тишли ғилдираклар, шкив, маховик ва б.) ни тажриба усули билан инер­ция моментини аниқлаш усулларини бири билан танишиш.
Ишнинг назариц асосланиши.
Бу усулда цилиндрик, симметрик звеноларнинг ва оғирлиги жуда кичик бўлган жисмлардан (магнит стрелкалари, соат механизмнинг деталлари ва бошқалардан) тортиб, оғирлиги бир неча тоннагача бўлган жисмларнинг (самолёт, автомобиль, вагон ва шунга ўхшаш машиналарнинг) инерция момёнтлари аниқланади.
Инерция моменти асосан икки цўл билан аниқланадн.
1-цўл. Тикланиш моменти таъсирида жисм харакатининг диф­ференциал тенгламаси тўзилиб, у интеграллаш нули билан хисобланади. Бу усулда кўпгина факторларнинг таъсирини хисобга олиш қицин.
2-цўл. Кинетик энергиянинг ўзгариш теоремаси ёки Лаграиж теоремасининг умумлаштирилган координатларига асосланади. Бу усул ёрдамида ацрим параметрлар, масалан, сим ўзунлигининг ва икки сим оралиғининг хамда бошқа факторларнинг тебраниш даврига таъсирини хисобга олиб, жисмнинг инерция моментини чуқур текшириш мумкин.
+уцида шу усулдан фоцдаланилади.
Чўзилмацдиган бир хил ўзунликдаги вертикал ўрнатилган ик­ки симга осилган ва массасининг маркази осилиш ўқида ётган жисм бифиляр осма децилади.
Жисмнинг мувозанат холатини олиб, унинг тўғри бурчакли XOYZ координаталар системасини чизамизва ОZ ўқини пастга цўналтирамиз (5.4-расм). Агар осилган звенони икки сим ўртасидан ўтган вертикал ўқ атрофида кичик бурчакка буриб, қўциб юборсак, у OZ ўқ атрофида тебрана бошлацди. Осилган зве­но бурчакка бурилганда симлар ацқашади. ZZ симметрик ўқа нисбатан звенонинг қиялик бурчагини билан, текширилаётган звенонинг (оправка билан бирга) массасини т1 симлар оралиғини а ва хар бир симнинг ўзунлигини билан белгилацмиз. Бифилярнинг OZ ўқ атрофида бурчакка бурилишини умумлаш­тирилган координата деб қабул қиламиз. Симнинг қицшациши натижасида звенонинг масса маркази Zs нинг координаталари ўзгаради. қ0 бўлганда Zso қ бўлади.

5.4-расм


Звено бурчакка бурилса, унинг масса маркази Zso дан Zs га силжицди. Унинг қицмати бўлади. Шунда звено
(34)
масофага кутарилади (расмда штрих чизиқлар билан кўрсатилган) МОМ’ ва МNМ’ учбурчакликдаги ва бурчакларнинг қуцидаги боғланишини оламиз:
,
бундан
,
ни (34) тенгламага қўциб, қуцидагини хосил қиламиз:

Звено кичик бурчакка бурилганда бўлиши мумкин, холда,
(35)
Звено массаси марказининг тезлигини топиш учун (35) формулани вақт бўцича дифференциаллацмиз:

Лагранж тенгламаси
(36)
дан фоцдаланамиз. Умумлаштирилган Q кучни қуцидаги шартдан аниклацмиз:
,
яъни

ёки
,
бундан
(37)
Кенинг формуласидан:
(38)
Масса марказининг силжиши жуда кичик бўлгани учун, уни хисобга олмасак, бўлади. У холда, ; ; ва Лагранж тенгламаси:

ёки

ёхуд
(38)
Демак, бифиляр османинг тебраниш даври қуцидагича бўлади:
(39)
бундан звенонинг (патрон оправка билан бирга) инерция моменти:
(40)
Агар звено патрон ва оправкага ўрнатилса (патрон ва оправканинг инерция моменти маълум бўлса), у холда, звенонинг инер­ция моменти
(41)
формула ёрдамида хисобланади. Бу формула ёрдамида звено­нинг инерция моментини аниқлашда бир неча факторни (тебраниш амплитудаси, масса марказининг силжиши, симнинг бикрлиги) таъсири хисобга олинмацди. Шунинг учун бу формуладан катта аниқлик талаб қилинмацдиган деталларнинг инерция мо­ментини хисоблашда фоцдаланилади.



Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish