1-laboratoriya ishi Gistоlоgik tadqiq



Download 0,79 Mb.
bet10/37
Sana29.06.2022
Hajmi0,79 Mb.
#718195
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   37
Bog'liq
Gistologiya lab Sultonov

Mexanik to’qimalar o’simlikka tayanch va uning organlariga mustahkamlik bemvchi qalin qobiqli, cho’ziq, tirik (kollenxima) va o’lik (sklerenxima) hujayralaridan iborat. Shuning uchun ham shox-shabbani ko’tarib turib, shamolning qattiq tebralishiga bardosh bera oladi. Mexanik to’qimaga poyalarning va ildizning po’stloq va yog’ochlik tolalari kiradi.
O’tkazuvchi to’qimalar. Bu to’qimalar orqali moddalar ikki tomonlama harakat qiladi. Ya’ni ildizdan bargga va bargdan ildizga qarab. O’tkazuvchi to’qima nay deb yuritiladigan tik joylashgan qalin qobiqli cho’ziq, o’lik hujayralardan tashkil topgan. Bu naylar orqali tuproqdan shimilgan suv va unda erigan mineral moddalar barg, gul va mevalarga ko’tariladi. Fotosintez jarayonida bargda hosil bo’lgan organik moddalar esa tirik cho’ziq hujayralardan tashkil topgan elaksimon naylar orqali ildiz, ildizmeva, tugunak va o’simlikning boshqa organlariga o’tadi.
5-laboratoriya mashg’uloti


Hayvоn hujayralari va tо’qimalarini tuzilishi bilan tanishish.


Грегарина (Gregarina blattarum) нинг тузилшии



  1. Керакли жиҳозлар. Микроскоплар, грегарина таблицаси, ванночка, скальпел, пинцет, ўткир учли қайчи,соат, буюм ва қоплағич ойналар, тўғрилагич игналар, тўғнағичлар, физиологик эритма, эфир, кармин ёки тушь,тирик қора сузарак (агар қора суварак топилмаса, у ҳолда ун қўнғизи (мита) личинкаси ҳам бўлаверади),бинт, томизгич, сув.

  2. Ишдан кўзланган мақсад. Споралилар синфига мансуб паразит формалар билан танишиш. Грегаринанинг ҳаракати ва тузилиши билан танишиш.

  1. Ишнинг мазмуни.

Грегариналар споралилар орасида энг йириги бўлиб, 10 мк дан 16 мм гача катталикда бўладн. Улар умуртқасиз ҳайвонлар (қора суварак, сўзанак ва ёмғир чувалчанги)нинг ичагида, камроқ тана бўшлиғида паразитлик килади. Грегариналарнинг танаси одатда икки қисмдан, олдинги протомерий ва кейинги дейтомерийдан иборат. Ядро дейтомерий қисмида жойлашган. Грегарина усти порали (тешикча) кутикула билан ўралган.
Грегариналарда ҳам споралиларнинг бошқа вакилларидагидек «оғиз», «ҳалқум» қисҳарувчн вакуолалар йўқ. Шунинг учун грегариналарнинг озиқланиши, нафас олиши ва айириш жараёни осмотик босим асосида амалга ошади.
Грегариналарнинг ҳаракати хилма-хил бўлиб, булар орасида суварак грегаринасининг ҳаракати характерлидир. Улар худди ракета каби ҳаракатланиб, ўзидан сўнг абдомендаги поралар ёрдамида тиниқ суюқлик чиқаради.
ИШ ТАРТИБИ
1.Грегаринани топиш учун қора суварак очилади. Бунинг учун бир стаканга бир неча қора суварак солиниб, унга пахтага шимдирилган эфир ташланади ва бир неча минут куталади. Эфирдаги суваракларнинг ҳаракати тўхтаганда суварак очилади. Ўткир учли қайчи


А—суварак ичагндан олинган грегарина (сизигий); Б—тушли суюқликда грегаринанинг ҳаракати (орқадаги оқиш йўл поралардан чиқаётган дилдироқ масса);
В -грегаринанииг катталаттирилган
абдомен қисми;
1 -протомерий; 2- дейтомерий;- кутикула;
4- эндоплазма; 5 -ядро; 6-бўйлама «қовурғалар»; 7- жўяк; 8 -тушь доначалари.


ёрдамида суваракнинг абдомен томонидан то бошининг охирги чегарасигача икки ён томонидан қирқилади ва суваракнинг елка томони пинцет ёрдамида ажратиб олинади. Ванночкага тўғнағичлар ёрдамида суваракнинг бош ва абдомен томонидан мақкамланади ва суваракнинг устидан сув қуйилади, Натижада ички органларн сув юзасига қалқиб чиқади. Шундан сўнг, суварак ичагидан кўндаланг кесма олиниб, соат ойнасига қўйилад (суваракни очиш дарс бошланишпдан аввал бажарилиб қўйилса ҳам бўлади).
Соат ойнасига қўйилган ичак устидан бир икки томчи сув томизилади ва тўғрилагич игна ёрдамида титилади. Грегарина анча йирик бўлгани учун сув юзасидаги оқ нуқтани оддий кўз билан ҳам кўриш мумкин.Грегарина ҳаракатини кузатиш учун суварак ичагидан топилган грегаринадан томизгич ёрдамида буюм ойнасига қўйилади, унга тушь ёки кармин талқонидан бир оз сувда эритиб, грегарина устига томизилади ва қоплағич ойна ёпилади. Шундан сўнг микроскопнинг кичик объективи ёрдамида кузатилади. Суюқлик қора бўлгани учун грегарина кутикула пораларидан чиқаётган оқиш суюқликлар яхши кўринади. Ана шу чиқаётган суюқликлар ёрдамида грегарина текис, тана шаклини ўзгартирмаган ҳолда олдинга ҳаракат қилади. Грегарина тузилишини кузатинг. Бунинг учун тўғрилагич игна ёрдамида қоплағич ойна устидан бир оз босилади ва грегарина ҳаракати тўхтатилади. Шундан сўнг анча йирик пуфаксимон ядрога эга бўлган дейтомерий ва протомерий қисмларини, шунингдек, кутикула,тиниқ эктоплазма ва донадор, унча тиниқ бўлмаган эндоплазмани аниқ кўриш мумкин. Кўрганларингизни расмга туширинг.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish